Republika Srpska
Сјеверни ток скоро па готов
Гасовод Сjеверни ток стиже на циљ, а преко дна Балтичког мора положено је 70% цијеви прве линије саопштио је руководилац пројекта конзорцијума Норд стрим Георг Новак.
Гасовод ће спојити руски град Виборг са њемачким Лубмином. Његова дужина износи 1200 километара. Тренутно је постављено већ 850 километара цијеви. Прва линија Сјеверног тока, како се очекује, биће предата у експлоатацију крајем ове године. Постављање друге линије планирано је за 2012. годину.
Идеја Северног тока рођена је још почетком 90-их година прошлог вијека. Али у том тренутку није било услова за њену реализацију. Вратили су јој се тек прије неколико година. Кашњења око испорука руског плавог горива потрошачима у Европу, која су више пута искрсавала у спору са Украјином, натјерала су концерн Гаспром и његове парнтере на Западу да траже нове транзитне путеве. Путеве који нису подлежни ризицима, условљени политичким или економских разлозима транзитних земаља.
Постављање првих цијеви на дно Балтика са њемачке стране започело је у мају 2010. године. Послије завршетка изградње гасовод ће транспортовати из Русије у Европу 55 милијарди кубних метара гаса годишње. За европске земље то је гаранција стабилних испорука. И на крају крајева осигурање енергетске безбједности. Ништа мање важан Сјеверни ток није ни за Гаспром. За руског гасног гиганта то значи везу са потрошачима у Европи, лишену проблема.
Гас је био и остаје најперспективнији вид енергената. Тешко да ће у дужој перспективи бити пронађена замјена за њега. Ради испуњења Сјеверног тога Гасовод ствара велику базу. То је експлоатација Штокмановског налазишта у Баренцовом мору, освајање гасних налазишта на полуострву Јамал у Сибиру. Њихових резерви, по мишљењу експерата, довољно је како би се без прекида снабдијевала Европа низ деценија.
(Восток)
