БAЊA ЛУКA - За закуп просторија, станова, складишта, паркинга, земљишта и опреме потребних институцијама БиХ и сљедеће године биће издвојено минимално 28 милиона КМ. 

Све то упркос томешто је Комисија за финансије и буџет парламента БиХ упозорила да ти трошкови морају бити смањени, изјавио је први замјеник предсједавајућег ове комисије у прошлом мандату Лазар Продановић.

У посљедњих осам година издвајања за закуп за потребе институција БиХ са осам милиона КМ повећана су на 28 милиона КМ на годишњем нивоу, а "Глас Српске" пише да ће Нацртом буџета институција БиХ за сљедећу годину трошкови изнајмљивања остати на истом нивоу, као и да је могуће да буду чак и већи.

Продановић је истакао да су веома неуједначене цијене закупнина по метру квадратном пословног простора за потребе институција БиХ, те да је много исплативије издвојити средства за изградњу објеката за ове институције.

"Процјене показују да би чак и узимање кредита за изградњу објеката за институције БиХ по садашњим високим кредитним стопама било исплативије и повољније него изнајмљивање просторија", рекао је Продановић за "Глас Српске" и додао да су издвајања појединих институција често велика, а споран је и начин доласка до тих цијена.

Највећи дио од више од осам милиона марака, колико се годишње издваја за станове, потроше припадници Оружаних снага, Државне граничне службе, Управе за индиректно опорезивање, Aгенције за истраге и заштиту и Обавјештајно-безбједносне агенције.

"То је проблем, јер плаћамо смјештај по основу одвојеног живота. Било би логично да објекти којима располажу Оружане снаге буду у тој намјени, а не да се плаћа смјештај војницима и официрима. Било би логично да, ако се ради о функционерима Оружаних снага, постоје службени станови који би се могли користити и то би значајно смањило трошкове за те намјене", рекао је Продановић.

Предсједавајућа Комисије за финансије и буџет Дома народа парламента БиХ у прошлом сазиву и посланик СНСД-а Душанка Мајкић истакла је да би прије свега требало анализирати постојање 65 институција БиХ, али и под којим условима, цијени и коликим простором располажу.

"Обавезно су то простори већи него што су потребни институцијама које их закупљују. Неке од њих су закупиле веома репрезентативне просторе, а питање је да ли су им баш такви потребни у данашњим условима", рекла је Мајкићева и додала да свака институција појединачно склапа уговор о закупу и да никоме не полаже рачуне о цијени и величини изнајмљеног простора.