ДАБЛИН – Шведски премијер Фредрик Реинфелд изјавио је да ће његова земља финансијски помоћи Ирској неком врстом зајма, уколико влада у Даблину буде то затражила.

„То би била нека врста билатералне помоћи. Ми чекамо да чујемо нешто више од ирске владе. Ми осјећамо блискост са Ирском и увијек смо спремни да саслушамо и помогнемо, колико можемо”, рекао је Реинфелд за ирски радио РТЕ.

Реинфелд није, међутим, прецизирао колико је његова земља спремна да издвоји у виду кредита да би помогла Ирској која је до сада покушавала да без спољних позајмица преброди тешку кризу у банкарском сектору.

У информацији објављеној на сајту ирској радија се наводе и ријечи шведског премијера који је казао да би његова земаља осим Ирској могла да финансијски помогне и Летонији.

На питање да ли Ирска треба да повећа порез на приходе корпорација, што би могао да се појави као услов за одобравање обилне стране финансијске помоћи, Реинфелд је одговорио да одлуку о томе треба да донесу грађани и влада Ирске.

Влада Ирске је током протеклих неколико седмица упорно одбијала да формално затражи помоћ од Европске уније и Међународног монетарног фонда, тврдећи да се сама може изборити са тешкоћама, али је прихватила да експерти Уније и Фонда у Даблину размотре начин на који се може извршити санација њених угрожених банака.

Ирски министар финансија Брајан Ленехан признао је, међутим, крајем ове седмице да је Даблину, у којем борави тим међународних званичника из редова ЕУ и ММФ, потребна помоћ, преноси лондонски радио Би Би Си.

Ленехан је рекао да „не осјећа никакву срамоту” због економске историје која се показала у случају Ирске, али да ће његовој земљи бити неопходна страна помоћ.

Ирски министар каже да се Ирска последње двије године бори да опстане финансијски, као и да његова земља има новца да издржи до прољећа идуће године, али да проблем представљају презадужене банке.

Европска централна банка, од чијих су зајмова ирске банке постале јако презадужене, такође је присутна у разговорима у Даблину који се воде између ЕУ, ММФ-а и ирске владе.

„Велику тешкоћу представља то што држава сама не може да изађе на крај са банкама које су прерасле у нешто огромно. Због тога морамо да размотримо помоћ са стране како бисмо стабилизовали ирски банкарски систем”, рекао је Ленехан.

Претходно је гувернер Ирске централне банке Патри Хонохан изјавио да очекује да ће ирске власти прихватити, како је рекао, врло велики кредит, у оквиру финансијске помоћи ЕУ.

Хонохан је додао да вриједност тог зајма неће бити мања од неколико десетина милијарди евра. Раније су званичници ЕУ у Бриселу изјавили да би пакет финансијске помоћи Даблину могао да „тежи” од 45 до 90 милијарди евра, у зависности да ли ће обухватити и санирање комплетног банкарског сектора те чланице Уније.

Функционери ЕУ су у последње вријеме стално вршили притисак на владу у Даблину да прихвати спољну помоћ, због бојазни да би даље компликовање финансијске ситуације и евентуални банкрот Ирске могли изазвати ланчану реакцију, у виду „преливања” кризе у друге „периферне” чланице зоне евра, прије свега Португалију и Шпанију, истиче Би Би Си.