Винари из Македоније више не могу да извозе свој производ у земље Европске Уније (ЕУ), уколико је географско поријекло на етикетама наведено као „македонско”, објавио је њемачки радио „Дојче веле”, указујући да је Грчка још 1989. заштитила придјев „македонски”.

Крајем 2009. године њемачке власти откриле су, наиме, да се у супермаркетима у тој земљи продаје „македонско” вино, послије чега су затражили мишљење од Европске комисије (ЕК).

Комесаријат за пољопривреду у Бриселу им је потом потврдио да вино под називом „македонско”, може да се увози у земље Уније само из Грчке, пошто је Атина заштитила то географско поријекло.

Извори у ЕК, који су инсистирали на анонимности, потврдили су за „Дојче веле” да ће се та одлука у будућности оштрије примјењивати.

Исти извор објашњава да је један од разлога што је Македонија, без већих проблема у протеклих 20-так година извозила „македонско” вино у земље ЕУ, у томе што се, највјероватније, радило о нискоквалитетном вину, па због тога нико није ни реаговао на његово географско поријекло.

Али, од када је у задњих пар година, неколико приватних македонских винарија покушало да се пробије на европско тржиште са висококвалитетним вином, Грчка је оштрије реаговала.

Македонске власти тврде да се ради о новој кампањи Атине, чији су дипломатски представници у Њемачкој и Словенији тражили од надлежних органа у тим земљама да се забрани продаја вина из Македоније.

Грчка и Македонија скоро 20 година воде спор пред УН око употребе назива „Македонија”.