ЛОНДОН - Турска је направила још један корак на путу ка Европи, оцјењује "Индипендент" у уредничком коментару, додајући да је за жаљење да се о Турској, која још од 1962. године покушава да се учлани у Европску унију, тако мало зна на Западу.

Тешко је продријети у њену унутрашњу политику, па је јучерашни референдум о новом уставу у спољном свијету изазвао врло мало интересовања.

Упркос томе, резултат изјашњавања грађана је важан показатељ напретка земље од снажно централизоване полудемократије, у којој је војска била готово недодирљива, ка демократији која је много сличнија европској.

Британија већ дуго подржава улазак Турске у Унију, али тај став, нажалост, није превладао у Европи и то због више разлога, неки од којих су везани за расизам и фобију према исламу.

Друге примједбе, међутим, имају снажнији основ, а своде се на аргумент да Европска унија не смије да спушта сдандарде који се односе на људска права и демократију само да би удовољила жељи Анкаре да постане дио европског клуба.

Турска ће сада бити у много бољем положају, како на плану унутрашње политике, тако и у односу према оним чланицама ЕУ које желе да врата турском чланству остану чврсто затворена, закључује уводничар "Индипендента".

Турци су јуче већински подржали уставне промјене на референдуму, односно амандмане на Устав из 1982. године, па је 58 одсто гласало "за", 42 одсто "не", док је одзив био 78 одсто.

У Турској 49,5 милиона људи има право гласа.

Ово је велики подстицај за премијера Реџепа Тајипа Ердоагна, чија је владајућа Партија правде и развоја предложила уставне промјена, уочи парламентарних избора 2011. године.

Према ранијим истраживањима јавног мњења, 56 одсто Турака подржава промјене Устава.

Влада је предложила 26 амандмана, од којих неки задиру у суштину државног уређења, поготово када је ријеч о правосуђу. Предвиђено је да се повећа број судија у Уставном суду, као и чланова Високог савјета судија и тужилаца, тијела које контролише рад правосудних органа.

Према предложеним промјенама, један број њих ће именовати предсједник државе, парламент и министар правде, што може да угрози независност правосуђа, тврде у опозицији.

Полемике је изазвао и приједлог према коме цивилни судови могу да воде процесе против највиших војних официра за кривична дјела против народа и државе. То ће, упозоравају у армији, отворити врата за "политичка суђења" људима у униформама, а у влади одбацују ове оптужбе

САД и Њемачка подржале су резултате референдума у Турској. Амерички предсједник Барак Обама и њемачки министар иностраних послова Гвидо Вестервеле поздравили су референдум.

Обама је поздравио живост турске демократије која се одражавала у одзиву бирача на референдуму широм Турске, наводи се у саопштењу Бијеле куће.

Вестервеле је рекао да је гласање од суштинске важности за чланство Турске у ЕУ.

"Овај референдум који се бавио и равнотежом власти у држави је за сваку похвалу", рекао је Вестервеле.