Шта све голоруки кошаркаши Србије нису урадили у суботу увече да убију монструма.

Ранили су му ногу, појели му џигерицу, оголили морал, ископали му и око, довели га пред стуб срама, чак му запретили и банкротом, али је монструм преживео.

И одшепао некако до финала.

Никола Јанковић, Мондо

Али, цео свет видео је са каквим се то монструмом борила наша репрезентација, колико је то била неправедна борба и колико је пута наша храброст обманута.

Наши момци јесу изгубили утакмицу у суботу у Синан Ердем дворани, али су заслужили право да верују да су шампиони. Дозволите ми да напишем нешто вероватно претенциозно, али стекао сам утисак да је ово ПОСЛЕДЊИ пут да је Турска победила Србију у кошарци, бар док су на терену ови наши дивови, а са друге стране она такозвана "храбра срца".

Зову их "12 храбрих срца", али синоћ их је било 15.

Пардон, 17.015.

Овај кошаркашко-маркетиншки монструм, чија је највећа врлина да нешто МОРА да уради, гутао је противнике на путу до финала, све док није наишао на екипу Душана Ивковића. И ту се умало загрцнуо...

Турци су креирали тог монструма великих очекивања а скромних могућности у намери да освоје прву медаљу на Светским првенствима. Када је схватио да му се последња у низу жртава бачених у његову утробу од 17.000 медаље гладних душа опире, да ће се извући из пакла, монструм је почео да прождире самог себе.

Одједном лажни морал заменио је спортски, Ашик је постао Арслан, центар је постао бек, губитник је постао победник, а кошарка изгубила смисао.

"Џаба моја партија и сви поени, када је умро фер плеј. Ако су они пре овог меча планирали да финале играју Турска и Америка онда су требали да нам кажу да не долазимо. Моја глава јесте врућа, али нећу да ћутим. Мене је срамота што сам био на паркету, када играч који изводи најлошије слободна бацања лежи четири минута на паркету да би добио измену. Као да смо га не знам чиме ударили", рекао је резигрирано Марко Кешељ, који је изузетно емотивно преживео пораз и дуго после утакмице није могао да се смири.

"Не знам, ово није била утакмица на пољани, код мене, на пољани у Вождовцу, већ полуфинале Светског првенства. Мени је несхватљиво да неко може да дозволи да на овакав начин изгубимо. Све ово је велика срамота. А, ми ћемо се скупити и покушати бронзом да одговоримо на ову неправду. Сви смо већ на последњем атому снаге, али ако узмемо ту медаљу бићемо поносни. А, њима нека је на част то што су урадили. Па и ако будемо четврти, бићемо више поносни него они", додао је Кешељ.

А, као и у свакој причи о неравноправној борби, постојала је и "сива еминенција".

После победе Србије над Аустралијом у Кајсерију, приметио сам господина Хозеа Анибала Кариона и још тада ми је било јасно да би такви типови могли да имају битну улогу у наставку турнира, уколико им ФИБА буде дозволила да суде.

Чим сам у записнику видео његово име, а био је први судија, смрачило ми се.

Ево шта сам за дотичног, у тексту "МОНДО ТУРСКА: Далеко је Америка" написао пре 12 дана:

"Тај Карион је био прва звезда утакмице у којој су играли Теодосић, Марић, Крстић, Андерсен, Величковић, Нилсен, Перовић, Милс... Не из зле намере, него чистог незнања и можда мало егоизма, у више наврата ставио је себе у први план и кварио нешто дивно.

Нећу улазити у то кога је више оштетио. Генерално, највише је оштетио кошарку, као игру који сви волимо. Те фаул у нападу овде, па онда тамо три секунде, а овде нема фаула за "секиру", па тамо има за ништа, да би биле равне части...

Поштујем став ФИБА (а, исто мислим и за ФИФА), да спорт треба да буде заступљен на свим меридијанима и да га треба глобализовати. Али, мислим да су судије сувише важан фактор у овој игри, да би се правда поверавала у руке онима који нису способни да се са том одговорношћу изборе.

Играчи тренирају цео живот, када су били мали, научени су да их само одрицања и упорност воде ка нечем великом, а Светско првенство је много велико. Велика већина кошаркаша НИКАДА не дође на Мундобаскет, неки дођу једном у каријери и онда се појави неки тип, као што је Карион, који приватно има стоматолошку ординацију или ради као возач трамваја и - упропасти све оно због чега неко живи.

То се није догодило ове среде у Кајсерију, али је његово суђење и понашање подстакло бојазан да би могло да се догоди у осмини финала, четвртфиналу, полуфиналу, финалу...

Ако на Светском првенству играју само најбољи кошаркаши, онда ФИБА мора да им обезбеди САМО најбоље судије. Макар сви арбитри били из круга оних који суде НБА и Евролигу".

Оно тада била је бојазан, а ово што осећам чак и дан после утакмице (а јутро би требало да буде паметније од вечери и за то тек сада пишем)… Ово је огорчење!

"Да очајавам и говорим да су судије крале, то нећу. Али, да је био неуједначен критеријум у то нема сумње. Погледајте статистику и колико су само више извели пенала од нас. Цео меч су играли у пресинг, а у зону су улазили тек у последњи минутама четвртине. Буквално су нас лешили, што такође није санкционисано. Фер плеј је ишчезао изласком Ашика на два одлучујућа финала. Судија је то ладно опростио, без икакве полемике", рекао је Душко Савановић.

"Дали смо максимум. Али, као што је рекао мој комшија пре 15 година. Судија држи утакмицу у руци, без обзира о ком спорту се ради. Све ово морамо да преточимо у борбу за бронзу. Нећемо сада да плачемо, па да пукнемо и останемо без медаље. Бити трећи у свету је престиж, бронза се осваја, сребро се губи. Нема сада кукања, дај да узмемо шта може", поручује Савановић да ће емотивно и физички испражњени играчи нашег тима играти до краја у недељу (18.00), против знатно одморнијих Литванаца.

За бронзу, за част!

Довољно је прокоментарисати само последњих 20-ак секунди утакмице, а не улазити "дубље" у грех човека из Порторика. Прво је "по дефаулту" свирао Ненаду Крстићу пету личну, у тренуцима када је наш капитен бежао од Семиха Ердена, да га не фаулира при закуцавању за 81:80.

Не да је бежао, него је Крле повлачењем руку према себи послао јасну гестикулацију да нема намеру у тој ситуацији да дира центра Турске. Али… Кош и ФАУЛ!?

Нема везе што је Ерден додатно слободно бацање промашио, овде говоримо о тенденцији да се нешто досуди.

И онда још гори пример… После Ерденовог куцања, Србији је остало још довољно времена за напад за победу. Док су сви очекивали да ће Милош Теодосић да заврши сам, он је поново показао какав је мајстор, додао је лопту, која је стигла до Новице Величковића, а наш крилни центар постигао је поен 4,5 секунди пре краја уз ВИШЕ НЕГО очигледан фаул одбране.

Карион се вероватно био загрцнуо, као први судија, није преузео одговорност да у том тренутку свира фаул, а ако није он, зашто би остала два компањероса из Јужне Америке.

У стилу ШББ-КББ, 'ајде да мало анализирамо шта би било да је Величковић добио заслужено додатно слободно бацање.

Опција 1: Да је Величковић погодио, било би 83:81 за нас, 4,5 секунди пре краја и Турци би или ишли на улаз, што није катастрофа примити или би се дизали на три поена, а по свему судећи то би био епилог. Без намере да омаловажавам било кога, мислим да би Хидајет Туркоглу то промашио, као што је више пута у његовој репрезентативној каријери то био случај.

Опција 2: Да је Величковић, па и намерно, промашио, сат би се активирао на половини Турске, не би било времена за тајм-аут Богдана Тањевића, већ би Турци сами морали да се изборе са неугодном ситуацијом. Турска нема играча какав је Милош Теодосић, нити ће га имати. Можете замислити како би изгледала та "ад хок" акција, ако је она после тајм-аута завршена полагањем за победу након што је пре свега лопта испала Туркоглуу из руку и пуком срећом дошла до Керема Тунчерија.

И тај детаљ ми се посебно врти кроз главу.

Туркоглу је узео лопту, за четири и по секунде кренуо ка углу терена, био затворен, успут се спетљао, изгубио посед и… Лопта се право ниоткуд нашла у наручју Тунчерија. Који је право ниоткуд постао јунак нације. Турска је право ниоткуд отишла у финале.

Ако је мени, а сигуран сам и вама, овако бљутав укус у устима дан после утакмице, могу да замислим како је оним момцима, на другом крају Истанбула, у Полат Хотелу. С тим да се они сада припремају за утакмицу против Литваније, која ја неки чудан начин дође као казна.

Као казна, јер знаш да си заслужио више.

Монструме, срешћемо се опет. Ако преживиш финале...