БОСАНСКИ ПЕТРОВАЦ - Епархија бихаћко-петровачка обиљежиће данас епархијску славу - Сабор српских светитеља и велики јубилеј - 20. година од оснивања.

Према програму обиљежавања овог великог јубилеја и епархијске славе, свечана Света архијерејска литургија биће служена у 9.30 у храму Светих апостола Петра и Павла у Босанском Петровцу, након чега ће бити обављен чин ломљења славског колача.

Ђакон Здравко Богојевић рекао је Срни да је за 13.00 часова предвиђен славски ручак, када ће бесједу одржати епископ бихаћко- петровачки Хризостом, а гостима ће се обратити и директор Секретаријата за вјере у Влади Републике Српске Јово Турањанин. Свечаности обиљежавања овог јубилеја присуствоваће и предсједник Народне скупштине РС Игор Радојичић.

У оквиру културно-умјетничког програма, чије је почетак најављен за 12.00 часова, наступиће чланови КУД "Дрвар", вокална група "Голубић" из Книна, крајишка група "Рунолист", београдска "Пилипенда", те "Јандрино јато".

Бихаћко-петровачка епархија креирана је одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на његовом редовном засједању у Пећкој патријаршији, 19/6. маја 1990. године. Ова епархија је насљедница бихаћке епархије која је основана 1925. године са сједиштем у Бихаћу.

Обзиром на велике географске раздаљине и ондашња комуникацијска средства, територија данашње бихаћко-петровачке епархије била је вјековима запостављена и духовно запуштена што се веома штетно одразило на српски народ Босанске крајине.

Осјећала се потреба за креирањем самосталне епархије за бихаћки, крупски, петровачки, кључки и друге срезове Бос. Крајине. О томе најбоље свједочи тражење представника општине у Босанској Крупи 1903. године, да се изабере епископ за Бихаћ.

Идеја о креирању бихаћке епархије у Сабору српске цркве, постојала је још 1921. године, али је тек 1925. године изабран први епископ бихаћке епархије Бењамин Таушановић, који је овом епархијом управљао четири године. Послије његовог премјештаја 1929. године за епископа злетовско-струмичког, епархијом су администрирали епископи: бањалучки, далматински и звроничко-тузлански до 1934. године, када је епархија укинута.

У саставу бихаћке епархије били су срезови: босанско-петровачки, бихаћки, цазински, старомајдански, кључки, дрварски, граховски и гламочки.

У току Другог свјетског рата подручје бихаћке епархије тешко је страдало од усташа, а православни храм Силаска Светога Духа на апостоле, у Бихаћу, био је први порушени храм у Независној Држави Хрватској 1941. године.

Анализирајући предратно, ратно и послијератно стање на подручју Босанске Крајине, епископи далматински Николај (Мрђа) и бањалучки Јефрем (Милутиновић), у образложењу свог приједлога упућеног Светом архијерејском сабора за обновљење епархије бихаћке навели су да су се стекли услови за обнављање епархију, са сједиштем у Босанком Петровцу, мјесту са већинским православним становништвом.

Размотривши овај приједлог, Сабор је основао нову Епархију са називом бихаћко-петровачка, а за њено сједиште одређен је Босански Петровац. У састав епархије ушли су дијелови епархија бањалучке и далматинске, и она се простире на 12 политичких општина, и то: Босански Петровац, Ливно, Гламоч, Босанско Грахово, Дрвар, Бихаћ, Цазин, Велика Кладуша, Бужим, Босанска Крупа, Сански мост и Кључ.

У току посљедњег рата, од 1992. до 1995. године подручје Бихаћко-петровачке епархије тешко је страдало. Уништени су многи храмови, а многобројно становиштво је усљед ратних дејстава избјегло или протјерано са својих домаћинстава, укључујући и епископа Хризостома и свештенство које се налазило у кризним подручјима.

Обнова ратом страдале епархије почела је повратком епископа Хризостома у село Подрашница, Општина Мркоњић Град 1996. године.