БАЊА ЛУКА - Поскупљење и несташица шећера, уља и млијека у Србији утицаће да ускоро и у БиХ додатно поскупе сви прехрамбени производи, јер БиХ те артикле у великим количинама увози из сусједних земаља, упозоравају у овдашњим удружењима за заштиту потрошача.

Из тих удружења тврде да је протеклих седмица већ био примјетан раст цијена уља и шећера у БиХ и наглашавају да ће се исто десити и са осталим прехрамбеним производима, пишу "Независне новине".

Месуд Лакота, секретар Удружења за заштиту интереса потрошача БиХ, наводи да шећер у БиХ сада по килограму кошта и до 1,50 КМ, те да је са таквом цијеном међу најскупљим у Европи.

"Тренд раста цијена неће стати до почетка 2011. године. Сваког дана стрепимо шта ће сљедеће поскупјети. Кад смо се навикли на нову цијену брашна, најављују ново поскупљење", образложио је Лакота.

Лакота још каже да поскупљење брашна, млијека и шећера мора утицати и на раст цијена свих осталих прехрамбених производа. Каже да ће, стога, купци ускоро бити на удару нових цјеновника.

"Такво стање најлакше је појаснити на примјеру куле од карата. Чим се повећа цијена једног, одмах се одрази и на друге производе. Сигурно ћемо за мјесец дана имати драматичну ситуацију", увјерава Лакота.

И Муриса Марић, директор Удружења грађана "Дон" Приједор, тврди да је протеклих дана поскупјело више врста прехрамбених артикала.

"Нереално је то што трговци кажу да на нашем тржишту има још залиха шећера, а што је цијена скочила. Поскупјело је уље, на реду су житарице, а самим тим и месо", каже Марићева и оцјењује да је "симптоматично и то што се у БиХ празне залихе хране по старим цијенама".

Данијел Малић, извршни директор у Удружењу "Плава сфера" из Бањалуке, сматра да БиХ када су у питању брашно, шећер и уље не зависи од увоза.

"Проблем је што у земљама у окружењу имамо јако лош биланс у извозу. Такође, наши трговци, поред тога што се боре међусобно, дају јако велики простор за конкуренцију", наводи Малић.

Економски стручњаци упозоравају да се грађани морају навићи да је прошло вријеме када се храна могла јефтино купити.

"Велика предузећа, кад им се год пружи прилика да се монополски понашају, користе позицију тржишта. Држава истовремено мора да усаврши своје методе интервенисања", рекли су економисти.