У специјалу Фронтала, сазнајте како је на међудржавној свечаности отварања легендарног моста између Српске и Србије могуће користити страначка обиљежја. И, наравно, зашто?

Пише: Марко Шикуљак

Уз  ситну кишу цијелим путем до Сремске Раче амбијент су употпуњавали полицајци распоређени уз свако прикључење (макар и најмањег сеоског пута) и плакати СНСД на сваком стубу, прелијепљени преко плаката ривалске странке.

Киша  срећом стаде и у гужви сачекасмо 20-ак минута док нас не упозорише  да се развучемо иза бијеле линије која означава крај саобраћајне траке, јер главним протагонистима треба простора за срдачан сусрет на средини моста.

За  општу безбједност задужени специјалци двогледом прате незаитересовану  ријеку Саву, заставе Српске и Србије постављене иза микрофона, ту је и миксета са најновијим албумом Здравка Чолића. Велика група новинара са обе стране, нешто мјештана и прва постава бијељинске листе Савеза независних социјалдемократа свједоци су скорог нормализовања преласка ријеке Саве.

Мост  одавно готов

Ето, баш у предизборје 2006. два српска премијера, Додик и Коштуница, договорише се да премосте Саву. Састали се код  жељезничког моста, жиле куцавице између РС и РС, прошетали до граничног  прелаза, и тада СНСД први пут побиједи у Семберији. Мост се поче градити на жељезним стубовима које1936 изградили краљеви градитељи, када су правили жељезнички мост којем име дадоше по краљици Марији.

До 2008. радови су напредовали, све је ишло прилично брзо, и онда се стало. Радови завршени, преко моста се не иде, нема пута. Милорад 2010. шмекерски обећа да ће бити ваљда готов до октобра, па се средише "приступне саобраћајнице".

У пракси - пар стотина метара асвалта са обе стране моста које се накачише на стари пут. Прође један изборни циклус, ред је и да се мост отвори, по опробаној, побједничкој пракси.

Руке  шире, у лице се љубе

Србијанска  делегација са лијеве обале долази у строју, поредани под конац, док са десне састав Додик, Пухалац, Чубриловић и Џомбић наступа у формацији лаке коњице, без (обичном оку) уочљивог поретка.

Пада  први пољубац српских лидера, па их сниматељи замолише да се не размичу док свако не ухвати довољно добар кадар, што Борису и Милораду не би мрско.

Прва  постава изборне листе СНСД у  Бијељини затрепери и крену ка "Њему" али се фотографи и сниматељи  некако изборише за мјесто снимања да им нико не упада у кадар. На заједничкој фотографији за успомену уз Милорада и Бориса тако остаде Пајтић, министри владе Српске и остатак делегације из Србије.

Министар  Чубрлиовић  поче обраћање, и обзнани нам да Српска има 702 моста за чија се одржавања у "у последње вријеме улажу велика средства". Овај је од посебног значаја, а ускоро ће се потписати протокол о изградњи моста у Братунцу, вели Чубриловић.

Волимо  те Војводино наша

Сљедећи се скупу обрати предсједник војвођанске владе, доктор Бојан Пајтић. Ко није знао нек сад зна, то је изградила Војводина, све је под највишим европским стандардима, спајаће Срем и Семберију, Републику Српску са Војводином, а богами и Србијом.

- Због тога је његов привредни, инфраструктурни и национални значај непроцењив. Међутим, у мост нисмо уложили само финансијска средства и грађевински материјал, у њега су уграђени и љубав и нада. Љубав према народу Републике Српске, и нада да кроз Сремску Рачу никад више у историји неће пролазити избегличке колоне, већ да ће овај крај бити епицентар привредних активности и замајац економског развоја – рече Пајтић.

Након ћире Мост на поклон

Додаде  Пајтић да је мост у симболичкој  равни братски дар грађана  Војводине народу Српске, а кад  се дарује, ето још једног мањег дара за Додика, макета моста да га "на радном столу подсјећа на нашу вјечиту љубав и пријатељство".

Премијер  Српске понови своју нову мантру да иза политичара остају дјела, те да их по њима треба цијенити, а не по оном шта говоре. Тражили сте специјалне везе, ето их, овакви пројекти свједоче о њима. Границе има да се умање јер ми хоћемо исто, има да се гради и у Братунцу и у Вишеграду. Хоћемо јаку и моћну Србију, да ријеши сва своја питања и да буде "толико моћна да српски народ коначно осјети све сласти своје државе и свог националног идентитета".

И Србија је Војводна

После наступи Тадић. Поздрави све присутне, све који су учествовали у изградњи, начелнике сусједних општина, (Мићићу ће неко ваљда пренијети поздраве, нема начелника Бијељине, ту је само цијели општински одбор СНСД, пречи су ваљда). Збуни нас Борис мало са које стране Дрине је Вишеград, ове или оне, тамо су били недавно кад је пруга спајала Тару и овај лепи град.

Ето, и он је од оних који знају како је било возити преко старог моста, он је ту са мајком са којом ће отићи до њеног родног села, а ова чињеница обрадова окупљене, па запљескаше.

Србија поново гради мостове, и то ове величине и овом брзином, настави Тадић, па се захвали војвођанском премијеру што направи мост. Ово није само мост за Републику Српску, већ за све у БиХ, ко год да њиме иде, вели Тадић. Сусрешће се Србија и Српска на још неколико мјеста, мостом код Братунца, а реалистична је идеја да се прави аутопут од Вишеграда до замишљеног Коридора 10, неће то бити прије пет година.

РС или СНСД?

После говора, кренуше сви да се пресјече црвена трака. Дјевојчице у ношњи принесоше маказе на јастучету и онда шок. На ћири у Вишеграду је била и Вестендорпова жуто-плава застава, а овај пут (срећом) није. Но није то шок: На јастучету пише СНСД Милорад Додик!

Сад није никако јасно како је до овога могло доћи и зашто протокол предсједника Србије (земље која је направила мост), није имао ништа против тога. Тешко да нису обавијештени, него је потпуно јасно да се читава представа отварања већ одавно изграђеног моста, договорена и натемпирана за изборну кампању.

Е, сад ако се не требамо љутити ми посматрачи, којима је стало до промоције Српске и њених институција, није јасно како се нису наљутили министар Чубриловић из ДНС, или коалициони партнери из Социјалистичке партије? Могло је бар на тацни или траци писати име њихове партије?

Но, дјечаци придржаше црвену траку без натписа, Милорад и Борис исјекоше. Борис се изљуби са дјевојчицом до себе, распита се који су разред, "није ваљда сви пети разред да сте", неко добаци "пољуби се и ти сине са нашим предсједником", па се и Милорад изљуби са осталом дјечицом.

Није шала, држе страначко јастуче.

Мићо Мићић има своје јастуче?

Ето га, готова и церемонија, Тадића испрати пет пратиља до аудија (вјероватно је то скинуо од Гадафија, коментаришу домишљатији), прво ће на ручак, па са мајком до њеног села. Та би слика добро коштала, али нико не планира, барем јавно, да иде за њима.

Тамо је био одвојен сусрет са начелником општине Бијељина, Мићом Мићићем. Сад да ли је приватни или државни, ко ће га знати. Мићо је из СДС, а они вјероватно опет имају свој протокол. Све у свему, брука за Републику Српску и њене институције. Србија је већ посебна прича.

Можда се нешто у маркетинг тиму предсједника Србије среди, па посјета Броцу буде испраћена као кад је био у очевом завичају, али то није толико битно. Битно је да је прије неколико година, мост најављен тако да ће се звати Европа. Зашто данас није промовисан под тим именом, обзиром на то да "Европа нема алтернативу за Бориса Тадића", стварно је тешко закључити.

Можда су заборавили или не воле да се сјећају ситуације од прије четири године?