Бивши уругвајски рагбисти, који су 1972. више од два мјесеца били заробљени на врховима Анда после пада авиона, разговарали су данас с рођацима 33 рудара затрпана у руднику у Чилеу и поручили им да буду снажни.

"Ускоро ће изаћи", рекао је Хосе Инсиарте, један од четворице рагбиста који су посјетили рудник бакра и злата Сан Хосе.

Рагбисти су у разговору с рударима преко видео везе рекли да би требало да цијене што нико није погинуо приликом урушавања рудника 5. августа.

Уругвајци су рекли и да су дирнути издржљивошћу рудара.

"Мало је сличности између наше и њихове приче", рекао је Инсиарте и додао: "Њихова је љепша јер су сви живи".

Рагбиста Густаво Сервино махао је уругвајском заставом коју су као знак латиноамеричке солидарности оставили у логору код рудника где су окупљени рођаци рудара.

Инсиарте и Сервино су били међу 16 Уругвајаца који су 1972. преживјели пад авиона на врховима Анда.

Спасени су после 72 дана током којих су неки били принуђени да једу месо својих пријатеља погинулих у несрећи. На основу њиховог преживљавања написана је књига и снимљен филм "Живи" ("Аливе").

Рудари у руднику чекају да буде избушен тунел довољно широк како би били извучени на површину што би могло потрајати и до краја године.

НАСА инструкције: Само вјежбајте

Научници асмеричке свемирске агенције НАСА предложили су чилеанским рударима, блокираним испод земље скоро мјесец дана, да устале ритам дневног и ноћног живота и да уведу редовне физичке вјежбе, јавља мрежа Би-Би-Си.

Четверочлани тим експерата НАСЕ, који је дошао у Чиле, сматра да рудари треба да повећају унос витамина Д и да уведу програм свакодневних вјежби.

Група од 33 рудара блокирана је у тунелу 700 метара испод површине земље након обрушавања камења у руднику 5. августа.

Они сада морају да чекају између два и четири мјесеца како би инжењери пробили тунел за излаз.

Чилеанска влада позвала је тим НАСЕ у рудник злата и бакра у Сан Хозеу како би помогла рударима да остану физички и ментално здрави док не буду извучени.

"Једна од ствари која се препоручује јесте да означе једно мјесто, један заједнички простор на коме ће увијек бити свјетло", рекао је Ал Холанд, психолог НАСЕ на конференцији за новинаре испред рудника.

Он је додао да рудари треба да означе и другу просторију која ће увијек бити мрачна за спавање, као и трећу за рад и да на тај начин регулишу свакодневни животни циклус. Стручњаци препоручују повећан унос витамина Д.

Рудари су смршали по око 10 килограма сваки прије него су пронађени живи. Од тада они редовно добијају храну, воду и лијекове кроз посебне отворе.

Рудари су у четвртак први пут добили топли оброк - ћуфте, пилетину и рижу, а прије тога добили су таблете глукозе и протеинско млијеко.

Мајкл Данкан, вођа тима НАСЕ, рекао је да је важно да рудари вјежбају.

"Прије него наши астронаути полете у свемир они пролазе физичке вјежбе и мислимо да и рудари то треба да учине сада када им се поправила исхрана", рекао је он.

Тим НАСЕ понудио је да пројектује спасилачку капсулу која би била опремљена оксигеном, свјетлом и комуникацијским везама, а којом би се рудари извукли из рудника, али то се тек разматра.

Државна рударска компанија "Коделко" започела је у понедељак 30. августа бушење отвора кроз који би требало да буду извучени рудари, један по један.

Али, сада се разматра и могућност да већ постојећи отвор за ваздух буде проширен, што би цијелу операцију са четири свело на два мјесеца.

До сада је пробијено 40 метара излазног тунела.

Рудари се испод земље боре са температуром од 34 степена и влагом, а овакви услови повећавају ризике од инфекција и гангрене.

Већина рудара, ипак, још се добро држи. Рођацима су објаснили да имају просторију у којој спавају и играју домине, као и дио гдје је вода, паста за зубе, чак дезодоранс.

Од рудара се очекује да током операције бушења и асистирају, односно да уклањају камење које при бушењу пада у окно у близини скровишта.

"Неопходно је да чисте тај материјал како отвор не би био затрпан и операција трајала знатно дуже", рекао је главни инжењер компаније "Коделок" Андре Сужаре.

Процјењује се да би заробљени рудари морали да очисте између 3.000 и 4.000 тона камења.