Захваљујући одлуци ФИБА да са Свјетског првенства у кошарци нема пролазности на олимпијске игре, понавља се стара прича: Сви више причају о играчима који неће доћи, него онима који су ту.

Светско првенство је изгубило на важности, тако да се све репрезентације озбиљније спремају и окупљају за континентална првенства пред ОИ, него за свјетску смотру кошарке.

Пише: Марко Шикуљак

Изузетак је пар репрезентација које граде своје тимове за Игре у Лондону, док је код остаих примјетна незаинтересованост, оправдана опоравцима и одморима, али и понеким чекањем принова.

ФИБА се стога избламирала са рекламним материјалом, на коме СП промовишу играчи који неће наступати: Гасол, Брајант, Богут, Паркер, Mинг и други.

Списак недолазећих се наставља са Новицким, Хилариом, Папалукасом, Кириљенком, Ђинобилијем, комплетним шампионским тимом САД из Пекинга...

Група А

Ангола, Аргентина, Аустралија, Њемачка, Јордан и Србија

Чини се да знамо које двије екипе испадају, али оставићемо шансу да неко из земаља трећег кошаркашког свијета оствари неки успјех. Њемачка је солидна екипа без шансе за већи домет, док Аустралија збуњује: Навикавали су свијет на брзу игру, шутирање и трку, а сад су им најјачи дио тима центри. Чак и најбољи играчи који су одсутни су центри.

Србија и Аргентина би требало да одлуче прво мјесто. И ту неће бити неке дилеме, сем ако је Србија свој зенит у игри доживјела на припремама. Аргентина је свој зенит прешла прије двије године на ОИ у Пекингу.

Они коју ову групу матораца убрајају у фаворите су помало неозбиљни. Нарочито јер их нису узимали заозбиљно кад су били савршена екипа 2002. и 2004.

Следећа савршена екипа је Србија. На овом првенству можда не, без Трипковића и Радуљице, са Кешељом на крилу... Ала са бековима који сви могу преводити лопту, са крилним центрима који сви погађају тројке, Бјелицом, центарским зидом и лудацима Рашићем и Савановићем... Нашли су сјајну игру на припремама, и ако не прегоре, постоље је дефинитивно ту. Плус, јавност у србији им не ставља никакву омчу.

Група Б

Иран, Тунис, примљено к знању. Бразил је следећа велика ствар, која се већ дуже спрема за ово првенство, а могуће да буду у конкуренцији за ОИ у Лондону.

Имали су они и раније НБА-овце Барбосу, Варажаоа, Гарсију, Хиларија (повриједио се у последњи час) и нешто добрих европских играча предвођених Сплитером, али сада им је тренер Рубен Магнано, творац Аргентине као олимпијског шампиона, и ствари су, сад нам је јасно, крајње озбиљне.

Словенија лута. Неријешени односи играча, тренера, вође на терену... Чини се да ће опет почети добро, па стати. Традиција је чудо.

Хрвати сада имају континуитет на великим такмичењима, и саде је питање менталитет. Тренер Вранковић је избацио и последње старце, нема неуротичара Пркачина, а од млађих и полетних недостаје Станко Бараћ. Спадају у групу екипа које могу побиједити свакога, али имају јаку групу, па ће пласман у њој одредити и добар дио домета. Могу међу осам екипа.

Америка је послала други тим у коме нема никог из шампионске екипе из Пекинга. Наравно да су снажни, скочни, брзи, добри НБА играчи, али нешто од неискуства, неуиграности и недостатака центра ће условити да не освоје злато.

Група Ц

Стари добри Потрорико је једна од екипа чији су све све играчи одазвали позиву да бране понос своје земље. Питање је да ли ће икада доћи њихов ред да освоје медаљу (кад већ нису 2002.) јер увијек закоче у неком тренутку. Играју брзо и нису довољно чврсти да пребаце границу између добрих и одличних. Изненадиће неког, то је сигурно.

Грчка је једна од ријетких екипа која има материјал да замијени своје славне пензионере. Кад је ситуација са фаворитима овако сиромашна, онда и њих можемо тако назвати. Кина није нека екипа без Минга, а ни са њим није била неко за већи резултат. Русија ће вјероватно на чврстину и добро всђство ући међу 16 најбољих, и ту им треба доста среће.

Довољно је видјети фудбалску селекцију Обале Слоноваче па да се види како кршни момци расту у том дијелу свијета. За неког њиховог кошаркаша нисмо чули, мада само један игра у њиховој лиги, а осталу у француској, и понеки н америчком колеџу или Европи. Чињеница да им је тренер швајцарски држављанин не обећава.

Турска је домаћин, али о њој се нема шта пуно причати. Домаћа публика и суђење ће носити до неког момента када ће пресудити недисциплина и Тиркоглуово солирање.

Група Д

Уколико не буде неког апокалиптичног пораза као у припремама против Грчке од 70 и кусур разлике, Канада ће бити упамћена као селекција због које на овом првенству нећемо видјети Доминикану, екипу са три НБА играча, некадашњим јуниорима који су били трећи на свијету и једним од најбољих стрелаца француског шампиона Шолеа. Довољно да немамо симпатија према њима, као ни према ФИБА која Доминикани није дала позивницу, већ је урчила Либану, од коме без жаљења предвиђамо резултате сичне Канади.

Француска ће ирати без најбољих играча, што им можда промијени срећу. Имају неколико добрих играча, од којих неки чак и нису тамнопути. Уколико играчи Шолеа наметну свој стил «паметне игре» можда угодно изненаде, али се чини да не могу у конкуренцију за медаљу. Вјероватно ће само Николас Батум доживјети пуну промоцију.

Литванија полако троши старе кадрове, а млађих све мање. Мораће их промовисати, уколико не мисле следеће године на свом терену окупљати стару гарду и доживјети судбину Србије из 2005. Тренутно стање не обећава, али тешко да у оваквој групи могу горе него у Пољској на ЕП.

Нови Зеланд је испратио једну успјешну генерацију, а оно што је од ње остало је у годинама. Сем Пинија немају пуно кавлитета спремно за највеће дуеле. Пролаз групе је могућ, уз борбу са Французима и Литванцима, који су доста искуснији од њих.

Шпанија је најбоља екипа у овој блиједој групи. Сем уморног Гасола и повријеђеног Калдерона ту су сви из једне од најбољих бијелих селекција икад. За обојицу имају солидне замјене у Васкезу и Лопезу, али тешко је не жалити за пеховима сјајног Калдерона.

Једни су из најужег круга фаворита за злато, али им је можда грешка што истрајавају на неким члановима генерације која је при крају, те уз млађе Рубија, Фернандеза, Љуља, Клавера, нису нашли мјесто за рецимо Срехија Родригеса. У сваком случају, покривени су на свим позицијама, и имају доста оних који ће повући, па се за Шпанију не треба бринути.