Сабор позива државни врх Србије на одлучнији и активнији приступ заштити српских националних интереса у региону.

Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, а у организацији Српског сабора Двери, у Београду је од 6. до 8. августа одржан десети Сабор српске православне младости и будућности, као и четврти Сабор Српске мреже, у овоме часу једине и јединствене асоцијације на свету која сабира више десетина разних нестраначких српских патриотских удружења из свих Српских земаља и Расејања.

Овогодишњем, јубиларном Сабору, присуствовало је преко 100 учесника из више од 30 организација из Србије, Републике Српске, Црне Горе, осталих бивших југословенских република, као и европског, америчког, канадског и аустралијско-новозеландског српског расејања.

Главна тема Сабора била је: Нови облици односа између Матице и дијаспоре, а велика пажња посвећена је проблемима очувања националног идентитета српског народа у целини. Разматрани су начини борбе у заштити српских националних интереса, са нагласком на важност српских интеграција у духовном, културолошком, економском и политичком погледу.

Након представљања нових организација и подношења извештаја о последњих годину дана рада и развоја Српске мреже, Сабор је донео следеће закључке:

У тренутку када је српски народ изложен огромној асимилацији широм расејања и одређеним елементима прогона и дискриминације у околним бившим југословенским републикама, истичемо стратешки и практични значај нове српске доктрине стратешке дубине , а културна политика заштите националног идентитета и српских интеграција још више добија на важности. У том правцу посебно истичемо преку потребу међусрпског повезивања у културном, просветном, пословном и политичком погледу, што све врхуни у идеји Српске Уније као комплетног обједињавања српског народа у региону.

У сусрет обележавању 70-годишњице од напада Хитлерове Немачке на Краљевину Југославију 1941. године и почетка геноцида над српским народом од стране НДХ и других нацифашистичких сателита на Балкану, унапред подсећамо све надлежне институције да је следећа година крајњи тренутак да се Срби сете својих жртава које не смеју бити мање важне, и да се достојно поставимо према највећим балканским стратиштима: Јадовну и Јасеновцу, примењујући политику историјског сећања и превенције геноцида.

Оцењујемо епохално битним покретање нових облика поверења, односа и сарадње између појединаца, организација и институција матице и дијаспоре и као историјски кључну идеју повратка из Расејања у матичне Српске земље на Балкану, и позивамо све државе у којима живи српски народ на својим вековним етничким просторима да овај повратак омогуће и помогну. Ово се посебно односи на државу Србију, која у овом часу још увек нема националну стратегију за повратак расејаних Срба широм света и њихову реинтеграцију у српско друштво. Срби у Расејању који намеравају тамо да остану позивају се на изградњу нових модела очувања националног идентитета и позитивне промоције српског народа у свету.

Сабор подсећа да се ове године навршило 15 година од највећег егзодуса једног народа у Европи после Другог светског рата, када је независна држава Хрватска у геноцидној војној операцији „Олуја” 1995. побила око 2.600 и протерала преко 350.000 Срба из Републике Српске Крајине и западног дела Републике Српске. Нешто слично као да се припрема преосталом српском народу на Косову и Метохији, па скрећемо пажњу јавности постављајући питање шта чини актуелни режим у држави Србија по питању Републике Српске Крајине и заустављања даље дезинтеграције саме Србије на Космету, у Војводини и Рашкој области?

Сабор посебно указује на покушај крађе и укидања српског језика у Црној Гори, као и на друге случајеве кршења људских и националних права са којима се суочава српски народ у овој бившој југословенској републици. Ови и слични примери у осталим земљама региона заправо више говоре о Матици Србији која не води озбиљну спољну политику према деловима сопственог народа који је остао ван своје државе. Сабор позива државни врх Србије на одлучнији и активнији приступ заштити српских националних интереса у региону.

Сабор сматра да Србија и Република Српска треба да преиспитају да ли Европска Унија и НАТО заиста немају алтернативу и о томе омогуће изјашњавање грађанима на референдуму. Посебно се позива држава Србија да што пре приступи Споразуму о недељивој колективној безбедности који је иницирала Руска Федерација и тако активно прошири своју неутралност.

У опстанку Републике Српске, њеној независности и бољитку, Сабор види очување највеће историјске победе српског народа у последњих 20 година и велику наду да ништа није готово на Балкану и да тек почиње борба за ново решавање српског националног питања у региону након промене геополитичке карте света која је у току.

Српска мрежа, као у последњих неколико година многострано развијени српски патриотски невладин сектор, представља велику снагу и друштвени потенцијал српског народа у будућности, посебно када се узме у обзир истрошеност наших интелектуалних и политичких елита и потреба за сменом генерација и новим, младим лидерима и организацијама. На том путу неопходно је још много националног одушевљења и одговорности, иницијативе, рада, стрпљења и слоге свих оних који су се определили за ову духовну и патриотску борбу и чине Српску мрежу, као једну од најоргиналнијих и најперспективнијих националних идеја у последњих више од пола века.