''Еу Обсервер'' пише данас да је ЕУ спремна за разговоре о посебном статусу за сјевер Космета у покушају да постигне коначни компромис између Београда и Приштине

Рјешење проблема на сјеверу Космета, за које се залажу европске дипломате, омогућио би тамошњим Србима неку врсту специјалног статуса, налик на већ примјењена рјешења у Јужном Тиролу и Сјеверној Ирској, али без отварања преговора о статусу или подјели Косова.

"Власти у Београду морале би да покажу конструктивнији однос према Косову, али без обавеза да признају независност", пише "ЕУ Обсервер", напомињући да сјевер Космета, односно око 10 одсто територије сјеверно од Ибра, не би био у потпуности издвојен на начин на који је одвојена Република Српска у БиХ. 

Ипак, Срби на сјеверу уживали би широку аутономију, значајнију од оне предвиђене планом који је начинио Марти Ахтисари, а гаранти те аутономије били би Приштина и Београд.

Држимо вас за причу о ЕУ

У компликованој математици, коју су представиле западне дипломате, Србија не би била обавезна да призна ''независност Косова'', али би морала заузети конструктиван став према учешћу Приштине у регионалним организацијама, трговини... За узврат, Србији би био понуђен олакшан пут ка чланству у ЕУ. 

"ЕУ Обсервер" наводи да су Њемачка, Француска и Велика Британија већ упозориле Србију да покушај да се поново покрену преговори о статусу Косова неће наићи на добродошлицу, предложивши да Београд и чланице ЕУ начине заједнички предлог резолуције након што Међународни суд правде саопшти мишљење о легалности једнострано проглашене независности Косова. 

"Српска страна је одбацила овај приједлог и одлучила да напише свој нацрт резолуције, који ће, у септембру, бити представљен пред Генералном скупштином УН", пише "ЕУ Обсервер", наводећи да су чланице ЕУ упозориле Београд да ће "кампања у Генералној скупштини УН против чланица Уније о Косову имати неизбјежне посљедице по судбину српске апликације за чланство у ЕУ". 

Међутим, ако Србија не буде агресивно лобирала и буде избјегавала запаљиве кампање, те уколико тон резолуције буде прихватљив чланицама ЕУ, Лондон, Париз и Берлин спремни су да у октобру покрену процедуру кандидатуре Србије за чланство у ЕУ.

А данас, резолуција

У исто вријеме, Европски парламент усвојио је резолуцију о Косову којом се преостале чланице Уније које нису признале једнострану независност јужне српске покрајине, позивају да то учине.

Резолуцију, у којој се наводи да би Европски парламент поздравио када би све чланице ЕУ признале ''независност Косова'', подржало је 455 посланика, док је нешто више од 150 било против.

"Косово као 'независну државу' признале су 22 чланице ЕУ, док пет то није учинило. Да би европска политика била ефикаснија за добробит свих на Косову, чланице ЕУ би требало да појачају заједнички приступ Косову", наводи се у резолуцији, коју је припремила аустријски посланик из Странке зелених, Улрике Луначек.

Резолуција је на сједници Спољнополитичког одбора Европског парламента усвојена крајем јуна са 45 гласова за, 14 против и два уздржана.

Током јучерашње дебате о овој резолуцији већина посланика поздрављала је овакав приступ косовском питању, међу којима су неки наглашавали да се "ЕУ већ 20 година бори за слободу и права житеља Косова.

Било је, међутим, и посланика који су оспоравали овакав став подсјећајући да је једнострана независност Косова проглашена у супротности са међународним правом и кршећи Резолуцију 1244 Савјета безбједности УН која представља основу за заједнички, европски приступ овом питању.