По Фокусу и Независним новинама, у хидроелектрани у Калиновику запослено је 100 људи. Еуроблиц извјештава о само једном.

И ко је у праву?

У Гогољевом роману “Мртве душе”, због гломазности руске администрације, један се човјек досјетио да купује власништво над мртвим кметовима, односно умрлим сељацима који нису имали право да се самовољно преселе са имања свог племића-посједника.

Када би се вршила ревизија, држава би исплаћивала племићима накнаду за умрлог кмета, што је овај досјетљиви појединац искористио као обвезнице старе девизне штедње и нудио мањи новац, али одмах. Он би зарадио кад за неколико година до ревизије дође.

Значи такве малверзације нису ништа ново.

Није ново ни да извођачи радова на државним пројектима трпе дописивање нула на послове који не вриједе толико, просто зато да не би отишли неком другом, односно јер су га и добили да би пристали на тај “дописни курс”. Но, да дописујемо двије нуле на број запослених, то још нисмо видјели ни код Гогоља. А фикција је нешто у чему је он био мајстор.

Откуд то, тј. 100?

Проблем није, формално, у Фокусу и Независним новинама, будући да су они пренијели оно што и Фронтал. Управни говор предсједника Владе Републике Српске, који је јуче рекао да је пресијецањем врпце обезбјеђен посао за стотину незапослених.

Проблем настаје када се зна да су ово медији који су добили издашну помоћ Владе РС, те да излазе тек сутрадан откако је Фронтал.РС објавио ту исту вијест, а захваљујући ресурсима имају дописнике на терену у цијелој РС.

У данашњој медијској слици свијета, дневне новине имају смисла само уколико понуде подробнију информацију и анализу неког догађаја, а не пуко преношење вијести дан касније.

Но, да се ово могло знати већ јуче са човјеком на терену, потврђује писање Жане Тодоровић из ЕуроБлица, дневног листа који је такође био на списку помаганих. Што ће рећи да су и Независне и Фокус имале исте услове за тржишно и професионално дјеловање, а да нису били ни близу на “висини задатка”.

Чему је онда служила помоћ?

Сви знамо да су политичари склони давању нереалних обећања и двосмислених изјава, које више него пречесто граниче са чистом лажи. Задатак сваког медија је да се таква једна изјава растумачи са оним ко је дао, а ако то није могуће (нпр. премијер се не одазива на наш захтјев за интервју већ преко  годину дана) онда да се испита посредним путем.

Посредним путем, Фронтал.РС је потврдио да је истинито писање ЕуроБлица, тј. да је четрдесетпетогодишњи Борко Пржуљ једини запослени у мини хидроелектрани у Калиновику.

Сад већ тих стотину радних мјеста која су отворена отварањем електране (и то мини), измичу нашим спознајним и дедуктивним моћима. Како је за редакцију као што је Фронтал.РС готово немогуће добити одговор на то шта је “писац (премијер) хтио да каже”, остаје само да чекамо и видимо гдје је тих још 99 радних мјеста које је омогућио сам чин отварања Бистрице.

Судски или медијски тумач за српски језик?

Није наше да нагађамо да ли је то стотину запослених радило на изградњи електране, односно како су онда та мјеста након отварања “нова”.  Можда, и ако то није наш посао, требамо се досјетити да ће преко тих 70% накнаде за концесију, коју ће добијати општина Калиновик, општина у сарадњи са Владом РС “у том и том року”, запослити троцифрен број људи у овој сиромашној општини.

У крајњу руку, тако није ни речено, нити је ико постављао потпитање, већ се то ставило у наслов, а вала и понегдје и на насловну. Речено је:  "Веома ме радује што је реализован овај пројекат и што је обезбијеђено стотину нових радних мјеста". Цитат завршен. Ником није пало на памет да пита откуд толико запослених у тако малој хидроелектрани? Могуће да није.

За неке од нас ту у самој изјави нема ништа двосмислено, али ево трудимо се пронаћи “дубље значење”.