Репрезентација Холандије први је финалиста Свјетског првенства у Јужној Африци јер је у Кејптаун са 3:2 (1:1) савладала селекцију Уругваја.

Холандија је у финалу Мундијала, први пут после Њемачке 1974. и Аргентине 1978, када је у финалима губила од домаћина!

Домаћин овог СП одавно је елиминисан, па остаје да се види како ће "орање" изаћи на крај са Нијемцима или Шпанцима.

Изабраници Берта Ван Марвијка побиједили су у Кејптаун Уругвај са 3:2, головима Ђованија Ван Бронхорста, Веслија Снајдера и Арјен Робен.

Дијего Форлан омогућио је јужноамеричкој екипи да на полувријеме оде са неријешеним резултатом, док је Макси Переира у судијској надокнади времена вратио неизвесност и унио панику у холандске редове.

До подвига, ипак, нису могли, мада им је узбекистански судија Ирматов дао три минута да свим силама јурне у напад.

Холанђани су од почетка играли офанзивније, знатно више су имали лопту у ногама, али им пословично "тврди" Уругвај није дозволио да створе велики број шанси.

Зато је реализација била маестрална, а то је у фудбалу од пресудног значаја, посебно у оваквим утакмицама!

Имале су "лале" и среће, пошто је лопта код погодака Ван Бронхорста и Робен прије мреже погодила стативу, а право је чудо како је пронашла пут преко гол-линије када ју је за вођство од 2:1 упутио Снајдер.

У тренутку када је Снајдер шутирао, Робин Ван Перси је био за који центиметар у офсајду, што помоћни судија није примијетио.

Теоретски, тај гол је могао да буде поништен, јер је лопта прошла кроз ноге младог нападача и тиме донекле збунила голмана Фернанда Муслеру ...

Испоставило се да је тај моменат у великој мјери "преломио" коначан исход.

Уругвај није успио да прекине лошу традицију против репрезентација из Европе, која траје још од 1970. године, када је на СП у Бразилу побијеђен Совјетски савез. После тога су "Уруси" на Мундијалу одиграли 14 утакмица са Европљанима и нису добили ниједну.