Sport
Кићановић у европској кући славних
Легенда југословенске кошарке Драган Кићановић постаће 12. септембра становник Куће славних ФИБА.
Церемонија ће се одржати на дан финалног сусрета Мондијала у Турској.
Кићановић је рођен 17. авугуста 1953. године у Чачку, а играчку каријеру је почео у Железничару. Од домаћих клубова играо је још за Борац и Партизан, у који је стигао 1973. године.
Са "црно-белима" је освојио три титуле првака државе (1976, 1979. И 1981), један национални куп (1979) и два Купа Радивоја Кораћа (1978. И 1979).
Од иностраних клубова играо је за Скаволини, са којим је 1983. освојио Куп побједника купова, и за Пари Сен Жермен.
У дресу репрезентације дебитовао је на Европском првенству у Шпанији 1973. године. Са националним тимом је освојио пет златних медаља - на Олимпијским играма 1980, Свјетском првенству 1978. и европским првенствима 1973, 1975. и 1977.
Сребрна медаља је освајао на Олимпијским играма 1976, првенству свијета 1974. и континенталном шампионату 1981, док се бронзом "окитио" на шампионату свијета 1982, односно Европе 1979. године.
Кићановић је и као спортски функционер био једнако успјешан, био је идејни творац јединог српског првака Европе - Партизана, касније и предсједник националног олимпијског конитета.
Представници КБС су, осим Кићановића, ове године за ласкаво признање свјетској Кући кошарке од играча предложили још Дејана Бодирогу, Предрага Даниловића, Владу Диваца, Александра Ђорђевића, Жарка Паспаља, Зорана Славнића и Марију Вегере, а од тренера Душана Ивковића, Божидара Маљковића, Жељка Обрадовића, Светислава Пешића и Милана Васојевића.
Становници Куће славних ФИБА у мадридском предграђу Алкобендасу од 2007. године су Дражен Далипагић, Ранко Жеравица и Борислав Станковић, а исте године је то признање постхумно додијељено Небојши Поповићу и Радомиру Шаперу.