Свједок Момчило Мандић изјавио је данас на суђењу Радовану Караџићу пред Трибуналом у Хагу да су с прољећа 1992. године злочине над несрбима у БиХ чиниле паравојне формације из Србије које је позвала Биљана Плавшић.

Плавшићке је била заговорник да све паравојне формације дођу да помогну борбу српског народа ...

"На Скупштини Републике Српске је сама рекла да је она позвала Жељка Ражнатовића-Аркана и његове 'тигрове', 'беле орлове', 'жуте осе'", тврдио је Мандић, тадашњи министар правде РС.

Мандић је изјавио да су он и министар полиције Мићо Станишић покушали сузбију да паравојне формације, а да је Биљана Плавшић уживала подршку тадашњег премијера РС Владимира Ђерића.

"Они су то схватили као лично и тражили изговоре да склоне мене и Станишића. Предсједник Караџић је на крају то прихватио, а то је била грешка ... Требало је Плавшићке ухапсити када је рекла на Скупштини да је позвала паравојске да дођу и чине злочине ", рекао је свједок.

"У том би случају мање функционера РС сједило овде", рекао је Мандић.

Свједок је негирао да је био близак са Караџићем, истичући да су имали само службене сусрете и разговоре, након што је Караџићу пренесено да је Мандић предлагао да и он и Алија Изетбеговић буду ухапшени да би се смањиле тензије.

Мандић је пред судом испричао да је то био приједлог некадашњег министра унутрашњих послова БиХ Алије Делимустафића који је он подржао, а "полтрони са обе стране пренијели шефовима".

"Нисмо били блиски, већ је, напротив, постојао зазор, иако сам се трудио да све радим часно и поштено", нагласио је Мандић.

Он је рекао да су припадници паравојски били "зликовци" који су "пљачкали прво несрбе, па онда и Србе", силовали жене и убијали.

Тврдио је да је министар Станишић "такве хапсио" и да се командант ВРС Ратко Младић противио паравојним формацијама.

"Плавшићева и Ђерић, као професори, нису били свјесни шта значи пустити паравојске у села - да пљачкају и убијају жене и дјецу", казао је Мандић, уз опаску да Биљана Плавшић "није била националиста, него зла особа" и да је из биологије "докторирала на пужевима голаћима".

Тужилац Алан Тигер у судници је пустио тајно снимљени разговор Биљане Плавшић са Ражнатовићевим "посилни" званим Рус, у којем се она, 25. априла 1992, распитује о могућности да "тигрови" "дођу овде".

Присуство "Аркановаца" и "шешељеваца" у Сарајеву и околини, тужилац Тигер доказивао је и низом пресретнутих разговора других српских званичника, укључујући и министра полиције Станишића.

Мандић је одговарао да за присуство "Аркановаца" није знао, а да су "шешељевци" заправо били припадници Територијалне одбране Новог Сарајева који су ту рођени, а "политички" су припадали Српској радикалној странки.

Пошто му је тужилац Тигер предочио више докумената о томе, свједок је потврдио и да су у пролеће 1992. несрпски цивили, укључујући жене и дјецу, били "противзаконито држани у притвору" и да су локалне српске власти кршиле њихова људска права и Женевске конвенције.

Мандић је, међутим, тврдио да су Влада и Предсједништво РС настојали да преузму "бригу о томе" управо зато што "локалне власти нису поступале са заробљеницима како треба и кршиле су им људска права".

Изјаву Плавшићеве из тог времена, која му је предочена, да Омарска "није концентрациони логор, већ затвор" и да су хиљаде притворених несрба биле осуђене у регуларном правосудном поступку, Мандић је одбацио, уз опаску да се Биљана Плавшић не "разуме у правосуђе ".

"Како може рећи да су хиљаде људи оптужене и осуђене за тако кратко вријеме - то је немогуће", рекао је свједок.

Мандић је потврдио да је и он био ангажован у размјени заробљеника, пошто му је тужилац Тигер предочио пресретнути разговоре у којима је учествовао.

Свједок је шалом и неозбиљним назвао разговор који је у пролеће 1992. водио са званичницима босанских Хрвата, а у којем је, између осталог, рекао: "Држимо Турке под опсадом, изгладњују их мало ... Мијењамо архитектуру џамија и синагога у Сарајеву."

Према Мандићевим ријечима, то су биле "шале и препуцавања на сарајевски начин, без обзира на нацију" зато што су саговорници знали да их прислушкује и снима бивши колега и тадашњи министар полиције у Сарајеву Мунир Алибабић.

"Он је свог предсједника снимао и осудио на осам година затвора, па је после хтио да му се додвори. А није вам доносио снимке на којима се чује како су ружно говорили о мени. Ви ћете се сјетити да је он смијењен уз интервенцију бивше главне тужитељке Карле дел Понте и да му је забрањен рад у полицији до краја живота. Ја сам се у разговорима ругао њему и његовом полтронства ", рекао је Мандић.

Тужилац ће Мандића сутра испитивати још сат времена, а затим ће почети да га унакрсно испитује Караџић коме је за то одобрено 20 часова.

Бивши предсjедник Републике Српске оптужен је за геноцид у Сребеници и још осам босанских општина, артиљеријске нападе на цивиле у Сарајеву, етничко чишћење несрба широм БиХ и узимање међународних талаца 1992-1995. године.