ЗАГРЕБ - Врховни суд Хрватске није ослободио Бранимира Главаша кривице за ратне злочине над српским цивилима у Осијеку, 1991. године, али се не зна да ли је изрекао строжу или блажу казну од првостепене пресуде од 10 година затвора, пише загребачки "Јутарњи лист" позивајући се на неслужбене информације.

Према неслужбеним информацијама, петочлано судско вијеће Врховног суда преиначило је првостепену пресуду Главашу још половином јуна, а очекује се да ће одлука службено бити објелодањена до краја идуће седмице.

Сједница Врховног суда, на којој је вијеће претресло првостепену пресуду и аргументе одбране и тужилаштва трајала је три дана, 31. маја, 1. и 2. јуна.

Ових дана су у јавност долазиле опречне информације о пресуди Врховног суда. Прво је прострујала информација коју Главашеви адвокати и прижељкују, а према којој је Врховни суд поништио првостепену пресуду и предмет вратио на поновно суђење на Жупанијском суду у Загребу.

Један од Главашевих адвокат Вељко Миљевић изјавио је да његов клијент размишља о повратку у Хрватску из БиХ, ако му буде омогућено да се брани са слободе у поновљеном поступку, а два дана послије до Главшевих адвоката је допрла вијест да пресуда Врховног суда није охрабрујућа.

Главаш је из села Дриновци у БиХ, гдје сада борави, демантовао адвоката Миљевића изјавивши да му не пада на памет преговарати са хрватским властима о повратку да би се бранио са слободе, него да се у Хрватску може вратити само "уздигнута чела" као слободан човјек.

Главаш је у притвору провео свега 10 мјесеци, од тога шест дана у Реметинцу, 36 дана у осјечком затвору те осам и по мјесеци у болницама, јер је угрози здравље штрајкујући глађу.

Жупанијски суд у Загребу је 8. маја 2009. неправоснажно осудио Главаша на јединствену казну затвора у трајању од десет година за ратне злочине над српским цивилима у Осјеку у предметима "гаража" и "селотејп", а осталих петоро суоптужених на затворске казне од пет до осам година.

У првостепеној пресуду се наводи да је Главаш припадницима СУС-а наредио хапшење, мучење и убиства седам српских цивила. Убијени су бачени у Драву везаних руку и са селотејп траком залепљеном преко уста. Главаш је осуђен и за мучење и убиство Чедомира Вучковића и мучење Ђорђа Петровића у гаражи осјечког Секретаријата за народну одбрану, на чијем челу је био 1991. године.

Другооптужени Ивица Крњак осуђен је на осам година затвора, седам година затвора је добила Гордана Гетош Магдић, а по пет година Дино Контић, Тихомир Валентић и Здравко Драгић.

Уочи изрицања неправоснажне пресуде Главаш је побјегао у БиХ, чије држављанство има уз хрватско, што је онемогућило његово изручење Хрватској. Он је суђење назвао "политичким процесом" оптуживши владајућу Хрватску демократску заједницу и тадашњег премијера Иву Санадера да стоје иза судског поступка.

Почетком јуна на Врховном суду завршен је жалбени поступак на прошлогодишњу неправоснажну пресуду, на коју су се жалили и оптужени и тужилаштво.

Тужилаштво је у жалби тражило веће казне за Главаша и припаднике тзв. Самосталне ускочке сатније (СУС) због посебно тешких околности почињења кривичног дела, а Главаш и остали оптужени тражили су укидање првостепене пресуде.

Главаш је први хрватски политичар осуђен за ратне злочине.