СКОПЉЕ - Нови круг преговора Атине и Скопља о коришћењу имена Македонија, уз посредовање изасланика УН Метју Нимица, очекује се током овог и наредног мјесеца, рекао је савјетник македонског предсједника Димитар Мирчев.

"Уколико се оформи добра основа, прихватљива и за Македонију и за Грчку, то ће бити велики корак напријед, који ће отворити врата наше земље за чланство у ЕУ и НАТО", оцијенио је Мирчев и додао да ће до краја године Македонија добити датум за почетак преговора са ЕУ.

Спор у вези са именом Македонија оптерећује односе двије државе још од осамостаљења Македоније 1991. године, а Грчка је сјеверном сусједу чак, током 19 мјесеци 1993. и 1994. године увела оштру економску блокаду, која је укинута тек након озбиљног притиска међународне заједнице.

Суштину проблема представља грчки став да се име Македонија може користити само за сјеверну покрајину те државе, инсистирајући на историјском насљеђу које води поријекло још од времена Александра Македонског.

Позивање на насљеђе славног античког државника и војсковође није страно ни властима у Скопљу, који су његовим именом крстили аеродром у престоници и аутопут, док је именом његовог оца Филипа крштен стадион у Скопљу.

Од 1993. године, привременим споразумом, који је такође постигнут под патронатом свјетске организације, Македонија у међународним организацијама користи име "Бивша Југословенска Република Македонија", док се у билатералним односима са већином држава употребљава уставни назив "Република Македонија."

Македонија је у чланство УН примљена 8. априла 1992. године под привременом одредницом Бивша Југословенска Република Македонија.

УН су ради рјешавања проблема именовале Метјуа Нимица за специјалног посредника, који је до сада одржао више састанака са представницима двију страна и изнио неколико приједлога "Сјеверна Македонија", "Република Горња Македонија", "Нова Република Македонија" и "Република Македонија Скопље".

Македонију је под уставним именом признало више од 110 земаља света.