Рустенбург – Енглези се нису осветили Американцима за пораз на свjетском првенству 1950. у Бразилу. Били су на добром путу, повели су већ у четвртом минуту, али је њихов голман частио Американце – 1:1 (1:1).

Прије 60 година представници нације која је измислила фудбал важили су за професоре фудбала, па је њихов неуспјех против екипе састављене од досељеника у Нови свијет једно од највећих изненађења откако постоји овај спорт. Сада, уочи њиховог окршаја у Рустенбургу, ниједан од сва три могућа исхода не би никога запањио, али су Енглези, ипак, на папиру некако били ближи побједи.

И почетак је то и најавио. После аута Хески и Џерард су ухватили Американце на спавању, па је овај други вјешто протурио лопту поред Хаурда у мрежу (1:0).

Под утицајем тако брзо примљеног гола САД су добар дио првог полувремена играле подређену улогу.

Енглези су држали игру у својим рукама и ко зна како би се ствари одвијале даље да се њихов голман није обрукао. Са више од двадесет метар Демпсеј је, не знајући шта да ради с лоптом, пуцао на гол. Био би то мачји кашаљ и за голмана кадетског узраста, а камоли за првог чувара енглеске репрезентације. Међутим, Грин је имао свој црн дан. Ко зна због чега се спетљао и помогао лопти да пређе гол-линију (1:1). Захваљујући њему и овај двобој Енглеске и САД биће запамћен, а опет ће „колијевка фудбала” да служи за подсмијевање.

У другом полувремену су Енглези дали све од себе да постигну побједоносни гол. Јуришали су све вријеме, покушавали и центаршутевима, и шутевима, и додавањима да пробију бедем пред Хауардом.

Неколико пута је изгледало да америчком голману нема спаса. Али, што захваљујући његовом одличном осјећају да се постави гдје треба, што брзоплетости или неспретности енглеских играча мрежа Американаца се није затресла.

У неколико случајева је било право чудо како Енглеска није дала гол. На пример у 52. минуту. Хески је просто могао да пита Хауарда за последњу жељу, то јест како да му да гол. Али, умјесто у мрежу, он је шутирао право у голмана. Хауард је нешто касније (75. минут) изишао као побједник и из окршаја, такође очи у очи, с Рајт-Филипсом.

Јесте се америчка одбрана повијала пред енглеским јуришима и јесте се углавном цијело друго полувријеме играло на њеној половини, али и САД имају за чим да уздишу. У 63. минуту је Алтидор протутњао по лијевој страни, ушао у казнени простор и распалио у ближи угао. Грин се нашао тамо где треба и одбио лопту. Додуше, ни тада то није било беспријекорно, али је, на његову срећу, и статива била где треба, па се лопта одбила на другу страну.

Од првог до последњег минута је то била игра пуна набоја и, нарочито у другом полувремену, играло се без тактизирања. С те стране је утакмица задовољила гледаоце, а, на крају крајева, ни селектори због неријешеног исхода, чак ни Капело, не би требало да очајавају. С њима у скупу су још Словенија и Алжир и тешко да ће те две репрезентације да издрже темпо какав је био на овом мегдану.

Стадион: Бафокенг. Гледалаца: 38.500. Судија: Симон (Бразил). 1:0 Џерард (4), 1:1 Демпсеј (40). Жути картон: Милнер, Калагер, Џерард (Енглеска), Черундоло, Демерит, Финдли (САД)

ЕНГЛЕСКА: Грин – Џонсон, Кинг (од 46. Карагер), Тери, Е. Кол – Џерард, Ленон, Лампард, Милнер (од 28. Рајт-Филипс) – Руни, Хески (од 77. Крауч). Селектор: Капело (Италија).

САД: Хауард – Черундоло, Демерит, Онијеву, Боканегра – Донован, М. Бредли, Кларк, Демпсеј – Алтидор (од 84. Холден), Финдли (од 76. Бадл). Селектор: Б. Бредли.