Контроверзни суд, донио је нову контроверзну пресуду. Њоме се термин "геноцид" додатно компликује и као научни, и као (међународно) правни појам.

Пише: Огњен Савић

Трибунал за злочине почињене на простору некадашње СФР Југославије, суђења води под заставом Уједињених нација, иако га није основала Генерална скупштина УН, већ само Савјет безбједности. То, наравно, није сметало да се селективно односи према странама у сукобу. Напротив.

Селективност се, прије свега, односи на политику подизања оптужница; јер, како то обично бива у рату, било коју страну у сукобу да изведете пред оптуженичку клупу, доказаћете јој неки прекршај међународног ратног права. Посебно у грађанском рату, и то на простору гдје сукобљене стране вијековима једне друге инспиришу на што монструозније злочине.

Ни по бабу, ни по Клинтону

Било је стога интересантно слушати предсједавајућег судског вијећа који, и поред сажете форме саопштавања осуде, Милану Гвери ставља на терет што је радио свој посао. Односно "намјерно давао лажне информације командантима УН, да би зауставио бомбардовање НАТО", те судија то истиче у овако озбиљном суђењу "без обзира што то није само по себи кажњиво".

Због кориштења касетних бомби и зрна од осиромашеног уранијума, бомбардовања цивилних циљева у Републици Српској и Републици Србији (телевизије, релеји, мостови, фабрике, међународни возови, колоне избјеглица...) Бил Клинтон или било који војни званичник НАТО алијансе, уопште није разматран као кандидат за оптуженичку клупу у Хагу. Без обзира што међународно право јасно указује да је НАТО извршио агресију на Савезну Републику Југославију 1999. године, без дозволе СавБеза УН и при том починио многе злочине, закључно са признавањем одлуке о независности у нелегалној скупштини у Приштини 2008. године.

Пљуште доживотне

Зато је Хашки трибунал данас прогласио официре Војске Републике Српске Вујадина Поповића и Љубишу Беару кривим за геноцид над Муслиманима у Сребреници у љето 1995. и осудио их на казну доживотног затвора.

Потпуковник Поповић (53), који је у предметном периоду био начелник за безбједност Дринског корпуса, и пуковник Беара, који је исту дужност обављао у Главном штабу ВРС, по пресуди, имали су "геноцидну намјеру" да униште заробљене Муслимане као етничку групу, коју су спровели кроз "операцију организованог стријељања око 7.000 заробљених".

За помагање и подржавање геноцида, Трибунал је на 35 година затвора осудио Драга Николића (53), који је био безбједносни официр Зворничке бригаде ВРС, утврдивши да он није имао геноцидну намјеру, али је значајно допринио спровођењу геноцида.

Тадашњем команданту специјалне полицијске јединице Љубомиру Боровчанину (50), Трибунал је изрекао казну од 17 година затвора због помагања и подржавања убистава, истребљења и прогона.

Пет година за лагање

Команданту Зворничке бригаде ВРС Винку Пандуревићу (51) изречена је затворска казна од 13 година због помагања и подржавања убиства, прогона и присилног премјештања становништва. Радивоје Милетић (63), који је био помоћник команданта ВРС Ратка Младића, проглашен је кривим за убиства, прогон и присилно премјештање из Сребренице и Жепе и осуђен на 19 година затвора.

Милану Гвери (73), такође Младићевом помоћнику, изречена је казна од пет година затвора, исто због прогона Муслимана из тих енклава. Пошто се свим осуђенима у казну урачунава вријеме проведено у притвору, Милан Гверо је готово па слободан човјек. Истина "лажљивац", али је слободан.

На реду је Канада

Ова пресуда ће вјероватно допринијети иницијативи три канадска посланика и Муслимана у Канади, који захтијевају од премијера Стивена Харпера да укине вето на приједлог којим би парламент у тој земљи званично установио "Дан сјећања на жртве геноцида у Сребреници".

Канада је једина међу водећим земљама Запада, која није донијела резолуцију или сличан акт којим се страдање цивила и других жртава у Сребреници проглашава геноцидом.

Харпер је раније ставио вето на могућност да парламент о томе донесе званичан акт или резолуцију, иако су са тим били сагласни кабинет министра иностраних послова његове владе, као и све опозиционе партије.

Угледајмо се на Србију

"Чак је и парламент Србије донио резолуцију о Сребреници", истакао је на конференцији за новинаре у Отави иницијатор захтјева међу посланицима, представник Нове демократске партије Брајан Масе.

Говорећи у име жртава у Сребреници, Лејла Хандановић је рекла да "многи Канађани нису свјесни шта се тамо догодило и да би резолуција доприњела подизању свијести о геноциду, како се никада не би поновио".

Од канадских посланика, наравно, не можемо очекивати резолуцију о злочинима које су починили њихови војници при бомбардовању РС и Србије (о Ираку и Авганистану да се причамо), па не би било лоше да неке друге земље то учине. За почетак би било доста да Народне скуштине Србије и Српске, усвоје резолуције по којима су напади на Србију 1999. године, недвосмислено карактеришу "агресија".

Можда се и у том случају Канада угледа на Србију. Никад се не зна.