Више од двије милијарде хришћана прослављају данас највећи хришћански празник - Васкрснуће Исуса Христа.

Поноћном литургијом коју је у Спомен-храму Светог Саве на Врачару служио Његова светост патријарх српски Иринеј почело је славље Васкрса, празника над празницима и хришћанске побједе живота над смрћу.

Првом празничном литургијом којој предходи молитва пред затвореним вратима чијим се отварањем у поноћ, у часу Васкрсења Христовог, симболично отвара пут спасења и Царство небеско, почела је радост хришћанског свијета која се изражава кроз заједничку молитву свештенства и народа.

Значај празника изражен је и кроз Васкршњу посланицу патријарха и архијереја Српске православне цркве, коју је пред вјерницима прочитао старјешина Спомен-храма протојереј-ставрофор Радивој Панић.

Патријарх Иринеј је потом са свештенством причестио вјернике који су поштовали вишенедјељни васкршњи пост који се завршава слављем Васкрсења Христовог.

Славље Васкрса наставља се јутарњим литургијама у свим православним храмовима на којима ће бити прочитана традиционална празнична посланица патријарха Иринеја и архијереја СПЦ свештенству, монаштву и вјерном народу.

У васкршњој посланици архијереји СПЦ, на челу са патријархом српским Иринејем, позивају "своју духовну дјецу" да чувају своју вјеру "не ријечима, већ животом и дјелима".

Уз позив на слогу и братску љубав, српски архијеји посебно поздрављају браћу и сестре на Косову и Метохији.

У посланици се истиче да свештенство и вјерни народ Божји на Косову и Метохији "у миру и љубави, смирењу и послушности, похађа своје храмове и светиње, учествује у богослужењу и причешћује се божанским Тајнама Христовим у ове свете и спасоносне дане".

Народу који живи у отаџбини и расејању архијереји СПЦ поручују да се радују Васкрсењу Христовом, које "нас позива да чувамо јединство своје свете Цркве и да никада своје земаљске интересе не претпостављамо интересу Заједнице и свеопштег добра".

Темељ хришћанског вјеровања

Празновање Васкрса траје три дана па су у богослужбеном календару СПЦ црвеним словом обиљежени Васкршњи понедјељак и Васкршњи уторак.

Исус Христос је својим васкрсењем из мртвих побиједио смрт и свим људима од Адама и Еве до посљедњег човјека на Земљи даровао вјечни живот.

Чином страдања на крсту, када безгрешни Христос прима на себе гријехе цијелог људског рода, а потом и чином васкрсења, када побјеђује смрт која је посљедица гријеха, уз истовремено обећање васкрсења свим људима, он доказује и показује да је Месија и Помазаник - спасилац свих људи.

Без Васкрса хришћанско вјеровање не би имало никавог смисла. Васкрс је празник побједе живота над смрћу, добра над злом.

Прославу Васкрса, којој је претходила припрема вишенедјељним постом, православни вјерници најприје почињу у храмовима, окупљени у заједници на Светој литургији, чији врхунац представља причешће - сједињење са Богом.

Потом се прослава наставља у кругу породице, гдје посебну драж, нарочито дјеци, представља туцање шареним васкршњим јајима.

Шарено јаје представља саму симболику Васкрса. Јаје је симбол рађања живота, пиле прокљује љуску и излази, као што је Христос устао из мрачног гроба и вазнио се на Небо.

Православни вјерници окупе се око васкршње трпезе и изговоре молитву Господњу "Оче наш", те отпјевају васкршњи, побједоносни тропар "Христос васкрсе из мртвих и смрћу смрт побиједи..."

Васкрс се слави три дана, током којих се православци поздрављају са "Христос васкрсе", уз отпоздрав "Ваистину васкрсе"

Због значаја овог празника, свака недјеља у току године је "мали Васкрс".