ЛОНДОН - Пресуда Европског суда за људска права у Стразбуру против БиХ због дискриминације Јевреја и Рома приликом кандидовања за Предсједништво и Дом народа парламента БиХ сигурно ће покренути нова питања о Уставу БиХ из 1995. године.

Правни стручњак из организације "Хјуман рајтс воч" Клајв Болдвин сматра да је јучерашњом пресудом Суда у Стразбуру показано да искључењима из политичког живота због расе, као што је то био случај са Јеврејима и Ромима у БиХ, нема мјеста у Европи.

"САД, ЕУ и остале државе, које још имају велику улогу у БиХ, треба да осигурају да ова одлука одмах ступи на снагу, подржавајући промјене у Уставу БиХ", рекао је Болдвин.

Тужбе које су Јеврејин Јакоб Финци и Ром Дерво Сејдић поднијели Суду у Стразбуру жалећи се да су као припадници националних мањина у БиХ дискриминисани у уживању пасивног бирачког права, загарантованог европском конвенцијом, према оцјени анлитичара, представљају прекретницу на путу ка искорјењивању дискриминације у Европи.

Финци је истакао да је задовољан, јер је Европски суд препознао грешку која је учињена у Уставу прије 14 година.

Он сматра да политичари у БиХ морају брзо да исправе све грешке у Уставу.

Судско вијеће, као највиши ауторитет Европског суда за људска права, у јучерашњој пресуди наводи да забрана кандидовања за политички положај због националне припадности представља кршење права против дискриминације и права на слободне изборе, оба садржана у Европској конвенцији о људским правима.

Одредбе Устава и Изборног закона БиХ омогућавају само припадницима три конститутивна народа, Србима, Хрватима и Бошњацима да буду бирани у Предсједништво и Дом народа Парламентарне скупштине БиХ.