Ових дана се у медијима који то иначе немају обичај, повела полемика око функционисања Културног центра "Бански двор" у Бањој Луци. Када се деси таква несвакидашња појава, онда се неко сјети питати и најпроминентније умјетнике и културне дјелатнике у главном граду Републике Српске, имају ли и они неко мишљење о томе?

Без обзира што то Фронтал.РС чини од самог свог почетка, односно без цензуре пита оне најзаслужније за опстанак културног (и сваког другог) живота шта они мисле, ред је дотаћи се овог проблема, без обзира на мотиве због којих је покренут дугдје. "Једини ћирилични портал западно од Дрине" је први (и нажалост опет једини) покренуо питање непостојања културне политике у РС. Без шупљих фраза и лијепих жеља, већ са конкретном критиком промашених пројеката који су потурани под стратешке (БЛИФФ, Турнеја), односно расипања новца на предизборно смиривање циљних група, у виду финансирања свих могућих умјетничких колонија и сеоских КУД-ова. Уз све то, нуђена су и конкретна рјешења, односно да се не може ићи даље без прављења система вриједности, те јасне политике шта се заправо државним улагањима жели постићи.

Зашто се баш сада допушта полемика о квалификацијама Мише Петрића, односно прави вредновање минулог рада институције којој је директор?

Када се о томе, али сужено искључиво на Бански двор и културну политику престонице РС, почне говорити тамо гдје то раније није било могуће, то може указивати само на једно: Обрачун унутар једнопартијског система. Нејасно је, наравно, зашто се баш сада допушта полемика о квалификацијама Милорада Петрића, односно прави вредновање минулог рада институције којој је директор. Умјетничка заједница раније није наилазила на такав пријем са критиком.

Наиме, Радио-телевизија републике Српске ће, прије или касније, напустити већ одавно неадекватне просторије некадашње резиденције бана Врбаске бановине. Након тога, логично је да услиједи темељна реконструкција просторија, којима треба додијелити нову улогу, што ће сасвим сигурно бити вишемилионски пројекат. Барем судећи по искуству са другим адаптацијама, као што је претварање бившег СДК у сједиште Предсједника РС. То такође није прошло без смјена и скандала. За њих смо кроз медије дознали захваљујући опет унутарпартијским обрачунима, односно у сврху склањања кадрова покојног Милана Јелића, али нисмо чули ни једну судску пресуду тим поводом.

Није циљ улазити претјерано у мотиве медијске критике рада институције која је, према подацима из Административне службе Града Бања Лука, за ову годину добила 1.900.000 КМ, већ најозбиљније указати да опште стање у култури никако не ваља. Да је промјена крајње неопходна! Такође се надамо како ће приликом реконструкције Банског двора (оне стварне, не преко управних одбора), овај пут бити неко са довољно знања и културе, те осјећаја за пристојност и традицију; па ће се сјетити да барем фасади зграде врате њен оригинални изглед.

Није циљ улазити претјерано у мотиве медијске критике рада Банског двора, већ најозбиљније указати да опште стање у култури никако не ваља

На ољуштеним штитовима које држе два кипа изнад главног улаза, и даље стоје готово непрепознатљиве петокраке и други орнаменти самоуправног социјализма. Очекујемо да у лук изнад тог балкона, буде враћен двоглави орао, уклоњен још давнашњим интервенцијама у циљу провођења културне политике тзв. Независне Државе Хрватске. Овај потез је, из незнаних разлога, промакао приликом реконструкције административног сједишта Града Бања Лука (на фотографији).

Чак и непостојеће државе попут НДХ, имале су и проводиле своју културну политику; док је код нас и при реконструкцији сједишта Предсједника РС испуштено да се у цјелости обнови мурал оштећен у Другом свјетском рату. Он се некада протезао читавом дужином грађевине, дочим га комунистичка власт није обновила. Актуелној је једини допринос традиционалном изгледу грађевине, било увођење алуминијумске столарије.

Пошто смо ставове културних посленика у Бањој Луци већ преносили (наравно, оних који су то хтјели и смјели), у овом дотицању теме, намјерно нећемо ићи на персонализацију проблема. Фронтал.РС не занимају интимне жеље кандидата за управне одборе, нити пропусти у "објективном извјештавању", који непотизам уочавају само код Мише Петрића. За информацију читаоцима о стању у културном животу, овај пут ћемо као илустрацију објавити само два дописа, упућена на адресу Града и ресорног министарства. Чинимо то у цјелости, што углавном није обичај у нашој јавности, јер и поред свог формалног и уљудног тона, врло јасно истичу неке од основних проблема који настају најпростијим непостојањем културне политике на свим нивоима.

Писмо градским оцима

Обраћамо вам се у вези НАЦРТА БУЏЕТА ГРАДА БАЊА ЛУКА ЗА 2010. ГОДИНУ. С обзиром да се ликовна умјетност и ликовни умјетници града Бање Луке дужи низ година сусреће са низом проблема која су везана за ову струку која је маргинална умјетничка дјелатност у културној политици Града.

Ми смо огорчени предложеним буџетом града и средствима која су предвиђена за ликовну дјелатност. Сматрамо да је недопустиво да су средства у износу од 30.000 КМ предложена за годишње суфинансирање ликовне умјетности. Битно је истаћи да је буџет за ликовну умјетност током 2008. године био 60.000 КМ, те је током 2009. године смањен из непознатих разлога. Са друге стране аматеризам је за ову годину подржан у износу од 350.000 КМ, са повећањем од 130.000 КМ. Поставља се логично питање да ли ће се град у својој визији развоја окренути аматерском стваралаштву и паланачкој култури? Очигледно је да се на овај начин стимулише аматеризам, ретроградни модел заговарања културне политике града, а маргинализује култура која би требала да представља културни идентитет града.

Евиденте су чињенице да град дужи низ година има проблем са конструисањем културне политике. Не постојање званичног документа који би одредио кључне критерије и приоритете развоја културе града омогућује овакав буџет који првенствено ставља нагласак на аматеризму, а не на струковним организацијама и институцијама које заговарају други, тј. савремени поглед на културу. У посљедњих пар година свједоци смо врло значајних регионалих пројеката који се дешавају у граду, али постојећи приједлог буџета отвара дугогодишњи проблем у којем је кључни приоритет града аматеризам и аматерска култура, те нас обесхрабрује да планирамо нашу будућност.

На састанцима које смо испед УЛУРС иницирали током 2009. године према Одсјеку за друштвене дјелатности сугерисали смо на ове проблеме, те смо предложили да у оквиру средстава за ликовну умјетност се планира посебна ставка за јавни откуп ликовног стваралаштва, те смо указали на проблем јако малог буџета за ликовну умјетност, наше примједбе нису уважене што се види из НАЦРТА БУЏЕТА ГРАДА БАЊА ЛУКА ЗА 2010. ГОДИНУ.

У наредном периоду желимо да нагласимо да ћемо искористити сва могућа средства јавног заговарања како би смо указали на проблеме културе Града Бање Луке.

Писмо ресорном министарству

Градско позориште Јазавац основано је 2006.године са циљем да открива и промовише младе умјетнике, те да позоришној публици понуди позоришну умјетност као комуникацију и дијалог о актуелним и свакодневним темама које их интересују и са којима се суочавају. Подизање нивоа културне свијести те анимација публике такође је један од циљева ГПЈ.

Градско позориште Јазавац је професионално позориште са репертоаром и позоришном зградом које је у ових 3 године имало 17698 посјетилаца. Овај податак говори да нити смо аматерско - нити омладинско позориште, већ најуспјешније професионално позориште у БИХ и РС које није на буџету, и модел позоришта којем треба тежити . У сезони 2006/07 одиграно је 14 представа, док су у сезони 2007/08 одигране 32 представе. Побољшањем и повећањем репертоара у сезони 2008/09 одиграно је чак 49 представа, са тенденцијом раста у новој сезони.

Цијенимо што сте нас подржали током 2006., 2007. и 2008. године, али морамо нагласити да нити једне марке за наше више него успјешне пројекте нисмо добили од маја 2008. до новембра 2009. Наравно, уочићете да је Градско позориште Јазавац без подршке Министарства просвјете и културе остало у 5 пројеката. Министарство просвјете и културе није подржало 3 продукције представа које су на редовном репертоару од септебмра 2008. Представе "Како убити супругу и зашто", "Пацијент доктора Фројда", "Тајни дневник Адриана Мола", затим пројекат отварања позоришта у Бањој Луци након 54 године, као и фестивал младог глумца "Заплет01", који је трајао 4 дана и имао посјећеност са преко 90 % капацитета. Нажалост, ништа од набројаног није подржано.

Континуирана подршка Министарства просвјете и културе је неопходна за рад Градског позоришта Јазавац, а она је изостала у веома важном моменту нашег дјеловања. Упркос томе, показали смо да смо успјешни и да имамо, поред културног, један веома важан социјални утицај на наше друштво. Напомињемо да Градско позориште Јазавац својим радом доприноси побољшању културне, али и социјалне политике.

У сљедећој години очекујемо пуну подршку Министарства просвјете и културе и повећање буџета за наше пројекте, јер заслужујемо много више него што (ни)смо добили у посљедње двије сезоне. Очекујемо и боље прихватање Градског позоришта Јазавац од стране Министарства просвјете и културе и заједничким пројектима на пољу дефинисања приоритета, па и културне политике Републике Српске, која не постоји.