НОВИ САД - Предсједник Србије Борис Тадић позвао је ЕУ да не одустане од интеграција западног Балкана и истакао да је дошао тренутак да се укину и посљедње санкције према грађанима и државама региона.

Отварајући самит шефова држава централне Европе у Новом Саду посвећеном питањима енергије, економије и интеграција, Тадић је рекао да је интеграција региона западног Балкана у ЕУ гарант мира, стабилности и развоја, али и сигурности саме ЕУ.

"Дакле, Европска унија не сме да одустане од интеграција западног Балкана, јер би тиме учинила ненадокнадиву штету самој себи", рекао је Тадић.

Он је поновио да остварење пуноправног чланства у ЕУ представља најважнији стратешки приоритет Србије.

"Желимо да постанемо део Уније, не само због централног геостратешког положаја на Балканском полуострву и економског просперитета Србије, већ и заједничких европских вредности на којим темеље наша демократија и друштво", рекао је предсједник Србије.

Он је изразио жаљење што на двадесету годишњицу од пада Берлинског зида ЕУ није цјеловита, те поручио да ће ЕУ постати простор истинске безбједности и стабилности само пуном интеграцијом западног Балкана, са Србијом у центру.

Тадић је додао да је регион охрабрен препоруком Савјета министара ЕУ на састанку у Луксембургу почетком ове седмице да за све земље које су испуниле услове буде успоставена потпуна визна либерализација.

"Укидање виза за наше грађане биће најјаснији симболички и веома конкретан доказ да су земље нашег региона добродошле у европску заједницу", рекао је Тадић.

Тадић је истакао потребу да се заједнички изгради свијест о томе да проширење ЕУ користи свима - како старим тако новим и потенцијалним чланицама ЕУ.

"Зато желим да нагласим да упркос тим околностима, на двадесету годишњицу од пада Берлинског зида Европска унија није целовита. Само пуном интеграцијом западног Балкана, са Србијом у центру, Европска унија ће постати простор истинске безбедности и стабилности", истакао је Тадић.

Осврнувши се на свјетску економску кризу, Тадић је навео да она означава крах једног модела капитализма и намеће потребу стварања нових рјешења која ће бити одржива, реалистична и праведнија.

"Решавање глобалне економске кризе, свакако је на првом месту листе приоритета свих земаља ЕУ, и зато се у последњих неколико месеци стиче утисак да ЕУ није спремна да земље западног Балкана прими брзином којом бисмо сви то желели", навео је он.

Тадић је истакао да ће Србија успјешно завршити сарадњу са Хашким трибуналом, јер у Србији постоји потпуна политичка опредељеност и дубоко увјерење да је она претпоставка вредносних реформи читавог друштва.

Он је рекао да Србија чини све што је у њеној моћи да пронађе и ухапси преостала два оптужена, на исти начин како је то учинила са претходне 44 особе оптужене за ратне злочине.

Тадић је поновио да Србија никада неће признати независност своје покрајине Косова и Метохије и да ће се, залажући се за мир у региону, бранити и надаље свој интегритет дипломатским и политичким средствима, чиме врши својеврсну "дебалканизацију Балкана".

"Србија је данас незаобилазан фактор стабилности на Балкану и земља која се без употребе силе и искључиво мирним путем бори за очување свог територијалног интегритета, користећи искључиво политичке и међународне правне механизме", каже Тадић.

Он је навео да на овај начин Србија читавом свијету показује како се једно изузетно важно и болно питање, на Балкану, рјешава ненасилним средствима.

"Тако нешто дешава се први пут у нашој историји пребогатој сукобима, ратовима и мржњом. На тај начин врши се својеврсна `дебалканизација Балкана` и Србија доприноси увођењу потпуно новог политичког приступа и система вредности применљивог и у другим деловима света које потресају изазови сецесионизма", рекао Тадић.

Измјештањем питања статуса Косова са политичког на правни терен, пред Међународни суд правде, посредством Генералне скупштине УН, Србија, како је навео Тадић, доказује да жели мир и правду у региону.

"Мир и правда, као и договор и компромис, морају једном за увек да замене сукоб, наметање решења и политику свршеног чина - и у нашем делу света", истакао је он.

Тадић је навео да су билатерални односи уздрмани са појединим земљама које су признале Косово, али да србија искрено подржава интегритет и суверенитет сваке државе чланице УН.

Говорећи о питању енергетике, Тадић је истакао да реализација пројекта "Јужни ток" за посљедицу неће имати само повећање испорука количине гаса из Русије у Србију већ и повећање сигурности и стабилности испоруке гаса у земље ЕУ те навео да ће и изградња и гасовода "Набуко" допринијети стабилнијем снабдијевању овим стратешким енергентом.

„Балканско енергетско чвориште све више добија на геополитичком и геоекономском значају.Поред практично довршеног постројења у Банатском Двору изградићемо и нова складишта, чиме ћемо конкретно доприносити енергетској сигурности суседних земаља", навео је он.

Он је истакао да су мир и стабилност западног Балкана ултимативно важни са становишта енергетске стабилности читаве Европе те истакао потребу да земље региона економске и енергетске проблеме и препреке на путу европских интеграција рјешавају заједно и да искажу солидарност једни према другима.

Тадић је навео да је за Србију, која је први пут домаћин Самита централне Европе, најзначајнији мултилатерални скуп који се организује у тој земљи у последњих двадесет година и представља још једну потврду настојања Србије да успјешно заврши процес европских интеграција.

„Србија је данас политички стабилна европска демократија, мултиетничка и мултиконфесионална земља која је трајно опредељена за мир и најбоље могуће односе са својим суседима", рекао је Тадић.

Он је истакао да ће економија, енергија и интеграција обликовати заједничку будућност региона и да не смију бити извор наших подјела, посебно не у периоду кризе.

У Новом Саду данас је званично почео 16. самит шефова држава централне Европе у знаку теме "Заједнички рад на превазилажењу изазова три Е - економија, енергија и европске интеграције".

Самит централне Европе завршава са радом сутра, а поред Србије на овом историјском скупу још су и предсједници Аустрије, Бугарске, Хрватске, Италије, Македоније, Молдавије, Црне Горе, Пољске, Словачке, Словеније, Украјине и предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић.