Вијеће одјељења за ратне злочине Суда БиХ осудило је јуче генерала Новака Ђукића, бившег команданта Тактичке групе Озрен Војске Републике Српске, на 25 година затвора због "ратног злочина против цивилног становништва" на тузланској Капији.

Пише: Огњен Савић

Још 07.11.2007. године у Бањој Луци, припадници СИПА су ухапсили једног од кључних бораца за стварање Републике Српске, без икаквог значајног протеста јавности, а још мање политичког врха.

Ђукића су сумњичили за збивања на тузланској Капији, које се догодило 25. маја 1995. године, када је од посљедица гранате, по наводима муслиманских пропагандиста, погинула 71 особа, а више од стотину повријеђено.

Ако се у обзир узму случајеви у улици Васе Мискина и на сарајевској пијаци Маркале, који су се у свјетским медијима појављивали пред сваку битну одлуку коју су земље НАТО против Срба гурале у Савјет безбједности, или случај из села Рачак; од којих ни један није до краја расвијетљен и за које се оправдано сумња да су били злочин муслиманског руководства против сопственог народа, односно преувеличане инсценације за оправдање агресије НАТО пред јавним мнењем земаља чланица - потпуно је јасно и чему служи осуда генерала Ђукића.

Продуживању нестабилне ситуације, обезглављивању српског народа, те учвршћивању лажне слике о грађанском рату у бившој Социјалистичкој Републици БиХ. Како је могуће судити некога без вјештака и докумената који не потичу искључиво од непријатељске стране, која је била више него склона инсценацијама и крајњим лажима? При томе се мисли и на оне "међународне заједнице".

Изгледа да је политичким главама РС, Суд БиХ потпуно прихватљив, све до тренутка док се не почне бавити њима.

Уколико се томе придода, како и данашња руководства из ФБиХ, те заједничких органа, свим расположивим средствима онемогућавају процесуирање случајева као што је "Тузланска колона" или "Добровољачка", а огромна документација о злочинима над српским становништвом скупља прашину у тзв. "Суду БиХ", тешко је оспорити тврдње да је овај суд политички.

Српски политичари, пак, данас врло мудро ћуте, потурајући по ко зна који пут војни врх РС, као жртвеног јарца за смиривање својих тренутних обрачуна са ОХР и амбасадама земаља Запада. Изгледа да је политичким главама РС, Суд БиХ потпуно прихватљив, све до тренутка док се не почне бавити њима.

Генерал Дудаковић, поређења ради, живи мирно као угледан грађанин своје заједнице и народа. Без обзира на запаљиве предизборне говоре Милорада Додика и Драгана Чавића; те сасвим експлицитне снимке Дудаковићевог командовања да се пале српске куће, које је незапамћено храбро (бар по критеријумима ове куће) емитовала Радио-телевизија РС.

Једини који се дотакао ове теме данас, јесте предсједник Борачке организације Републике Српске, Пантелија Ћургуз. Макар неко... Придружиће му се вјероватно само представници сличних организација.

Он је оцијенио како је пресуда Суда БиХ генералу Новаку Ђукићу од 25 година затвора - обична фарса. "Суд БиХ не ради у функциији задовољења правде, већ стварање амбијента за нове сукобе на овим просторима", рекао је Ћургуз.

Додао је да у Суду БиХ "нема ни суда, ни правде, ни правичности", а да "овакве пресуде доприносе новим сукобима и неповјерењу међу народима БиХ".

Ћургуз је истакао и да "јавност у РС зна какав је човјек и официр био генерал Ђукић и са каквом је чашћу бранио РС". А зна ли?

Ћургуз је истакао и да "јавност у РС зна какав је човјек и официр био генерал Ђукић и са каквом је чашћу бранио РС".

Тешко да млађи нараштаји уопште знају ко су ти људи, заслужни за стварање Републике Српске. Још мање какаве су жртве поднијели и која важна дјела учинили. Многи од њих су помрли у Хашким казаматима, а данас, готово деценију и по након рата, ни једна улица не носи њихово име. Без обзира што чак нису ни формално осуђени, уколико се неко плаши шта ће којекоји амбасадор рећи на такав потез.

Уколико се овакав тренд настави, да се генерали осуђују због једне гранате (која мимо сваке логике војне праксе, убија 71 особу, а 120 рањава), ускоро ће Суд БиХ донијети пресуду по којој сви који су били нишанџије на минобацачима, топовима или хаубицама, не могу бити запослени у државној служби.

Школе и улице ће нам се звати по потпаролима ОХР.

Према незваничним информацијама које су кружиле у доба хапшења Новака Ђукића, под истрагом за исти случај су били и пуковник Момчило Арсић, мајори Боро Максић, Мирослав Остојић, Недељко Пејчић и Голуб Панић, уз официре нижег чина: Ђорђа Петковића, Душка Поповића и Младена Михајловића.

Сад остаје само да се питамо: ко је сљедећи на листи за одстрел?