Politika
Србија коначно расписује потјернице Интерпола за Добровољачку
Истражни судија Тужилаштва за ратне злочине недавно је донио рјешење о провођењу истраге против више лица за ратне злочине у Сарајеву на почетку рата у БиХ, а МУП Србије је потврдио да је, на захтјев истражног судије, расписао потјерницу за 19 лица осумњичених за ратни злочин у БиХ, међу којима је и члан ратног Предсједништва БиХ Ејуп Ганић.
Захтјевом за провођење истраге одређени број осумњичених се, као високи политички и војни функционери тадашњих власти БиХ, терете за издавање наређења за напад, за планирање и организовање напада на војнике и друге припаднике ЈНА у Сарајеву.
Тиме су прекршили споразум постигнут између представника тадашње Републике БиХ и Савезне Републике Југославије о мирном повлачењу ЈНА са територије БиХ и прекршили правила међународног права и Женевске конвенције.
Осумњиченима се на терет стављају кривична дјела ратни злочин против рањеника, болесника, противправно убијање и рањавање непријатеља и употреба недозвољених средстава борбе, и да су на тај начин лишили живота 18 лица.
Њих сумњиче за ратне злочине почињене у нападу на војну болницу, Дом ЈНА и касарну Сарајеву, као и за напад у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године.
Истрагу у предмету "Добровољачка" покренуо је 1993. године бивши Војни суд у Београду, а предмет је преузело Тужилаштво за ратне злочине Србије.
Истрагу у предмету "Добровољачка" покренуо је 1993. године бивши Војни суд у Београду, а предмет је преузело Тужилаштво за ратне злочине Србије. Тужилац Владимир Вукчевић је крајем прошле године поднио захтјев за проширење истраге с намјером да се расвијетли овај злочин, који је од 2006. године био у фази преткривичног поступка.
Бивши предсједник сада расформираног Војног суда у Београду Ђорђе Трифуновић раније је испричао да су кључни докази које је бивше војно правосуђе прикупило у истрази "Добровољачке" - телевизијски снимци самог догађаја и радио-снимак командовања јединицама МУП и Територијалне одбране БиХ.
Власти Републике Српске, доставиле су раније Хашком трибуналу доказе против Изетбеговића, Ејупа Ганића и Стјепана Кљуића, али Хаг никада против њих није подигао оптужницу.
У тим нападима, према пријави Центра јавне безбједности Источног Сарајева против 15 особа, 2. и 3. маја убијена су 42, а рањена 73 припадника ЈНА, док их је заробљено 215. Заробљеници су психички и физички злостављани, а група војника је била спаљена струјом на трамвајским шинама.
У изводу из кривичне пријаве наводи се да су Ејуп Ганић и Стјепан Кљуић, као чланови Предсједништва БиХ, организовали и наредили Мустафи Хајрулаховићу и Јусуфу Пушини да 3. маја 1992. године нападну колону бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.
Ганић и Кљуић су, према пријави, издали наређење за напад иако је био постигнут договор да се Команди Друге области ЈНА омогући да мирно напусти Сарајево. На тај начин њих двојица непосредно су учествовали у убијању и рањавању више десетина припадника ЈНА.
На списку се налази и Исмет Бајрамовић, звани Ћело, кога, између осталог, терете да је у априлу и мају 1992. године учествовао у привођењу и силовању жена у Пофалићима, општина Сарајево.
Према изјавама свједока догађаја, припадници "зелених беретки" су у Добровољачкој улици у Сарајеву зауставили колону војних возила, која се повлачила према Лукавици, отварали врата и пуцали у официре и војнике. Они који су успјели да искоче из возила убијани су, јер су нападачи били постављени са обје стране улице.
У средини колоне возила, у првом оклопном транспортеру, налазио се Алија Изетбеговић са командантом међународних снага у Сарајеву, који је требало да буде гаранција да ће колона безбједно изаћи из Сарајева.
Други транспортер, у коме се налазио генерал ЈНА Милутин Кукањац са својим официрима, пратио је Изетбеговића. На раскрсници у Добровољачкој улици транспортер у коме се налазио Алија Изетбеговић нагло је скрену лијево и под пуним гасом напустио планирану марш-руту. И тада је почео напад на колону ЈНА.
Према ранијим информацијама, за овај ратни злочин осумњичени су Ејуп Ганић - некадашњи члан Предсједништва БиХ, тадашњи командант Штаба ТО БиХ Хасан Ефендић, замјеник шефа МУП Јусуф Пушина, високи официри бивше Армије БиХ Јован Дивјак и Фикрет Муслимовић, командант Специјалне јединице полиције Драган Викић, оснивач "зелених беретки" Емин Швракић и оснивач Патриотске лиге Заим Батковић - Заги, као и полицајци Јовица Берковић, Решад Јусуфовић, Јусуф Кецман, Дамир Долан и Ибрахим Хоџић, те Исмет Бајрамовић - Ћело и Џевад Топић - Топа.
