КАРЛОВАЦ - Тајне оптужнице у Хрватској, које се појављују с времена на вријеме, и даље представљају највећу пријетњу повратку Срба на пријератна огњишта, рекао је потпредсједник Савјета за националне мањине у Хрватској Ђуро Затезало.

Он је навео да подизању оптужнице претходе предистражне радње чије податке полиција може да чува и који су тајни, па се, када се појединац врати с увјерењем да није оптужен, поступак процесуира подношењем кривичне пријаве државном тужилаштву, а што се најчешће и догађа.

Оно што је поражавајуће за хрватско правосуђе, каже он, јесте што се те оптужбе често, без описа кривичног дјела, темеље на спорним свједоцима, а што суд узима као релевантан доказ.

Ђуро Затезало је оцијенио да је ријеч о намјерној опструкцији с циљем онемогућавања повратка или политичком моменту када је актуелно скренути пажњу јавности на ту страну или када се говори о злочинима које су починили Хрвати, па онда то треба избалансирати.

"Сматрам да се злоупотребљавају мали, недужни људи и да се не примјењују међународни закони. Таква хапшења су се догађала и још се догађају. Када је изгледало или изгледа да би се Срби могли масовније вратити хрватске власти би ухапсиле понеког Србина и тако би њихов повратак застао или стао за дуже вријеме", истакао је Затезало.

Он је напоменуо да у Хрваткој и данас има инцидената са етничком позадином, али да их је, ипак, све мање, "што обећава боља времена".

Према његовим ријечима, инцидената са етничком позадином има на подручју Бенковца, Книна, Обровца, Шибеника, Задра, Загреба, Сиска, Слуња, Имотског, Земуника Доњег, Вуковара, Борова и неким другим насељима.

"Понекад су то провале у куће, разбијање прозора, насилно отварање врата, застрашивање повратника, бацање камењем на куће, псовање српске мајке, исписивање непримјерених порука по кућама, школским и другим зградама са садржајем `Србе треба побити`, `Убиј, убиј Србина`, `Србе о врбе` и слично", испричао је Затезало.

Он је додао да полиција у таквим случајевима предузима одређене радње на пријаве које су доставили Хрватски сабор, Одбор за људска права, Српско народно вијеће, Савјет за права националних мањина, Одбор за људска права или сами мјештани.

Међутим, каже Затезало, на крају се каже или напише: "Против непознатих починилаца поднесена је кривична пријава надлежном државном тужилаштву, а досадашњим предузетим мјерама починилац није утврђен".

"Наведене и сличне пароле углавном се не бришу", нагласио је Затезало.

Према његовим ријечима, у неким градовима, мањим мјестима и селима готово нема никаквих инцидената, јер између домицилних Срба и Хрвата нема нетрпељивости.

Таквих примјера, додаје Затезало, има на подручју Ријеке, Истре, Подравине, Грачаца, Вргинмоста, Двора на Уни, Петрињи, Кукурузарима и неким другим насељима.

Он је навео да Савјет за националне мањине тренутно ради на изналажењу начина како да побољша систем финансирања и контролу утрошених новчаних средстава с обзиром на реализацију програма и активности националних мањина.

"Припремају се нови критеријуми за расподјелу новчаних средстава и предузимају се одређене мјере за веће учествовање припадника националних мањина у јавном животу и управљању локалним пословима путем вијећа и представника националних мањина", рекао је Затезало.