САРАЈЕВО - Делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ, Иво Миро Јовић, оцијенио је да је суживот у БиХ могућ, али само по моделу "једни поред других".

Он је додао да је БиХ земља у којој се Хрвати осјећају несигурно и понижено, а доживљавају је као државу која је створена само за два друга народа, што је, како је навео, основни разлог због којег многи желе да је трајно напусте.

"Није ником добродошла земља која је подијељена на два ентитета", рекао је Јовић.

Он је додао да не жели рећи ни да је рјешење трећи ентитет, истакавши да то треба да буде предмет договора представника Хрвата, Срба и Бошњака, који би требало да буде легализован и у парламентарној процедури.

Јовић је оцијенио да је БиХ по тренутном уређењу, не само неправедна земља, него скупа и нефункционална.

"Она је, заправо, производ свјетских моћника који је, увијек кад им то затреба, користе за међусобна обрачунавања", рекао је Јовић.

Јовић је навео да се током прошле године само из Сарајева иселило око 500 хрватских породица, нагласивши да Сарајево више није град који се може истицати као примјер мултикултуралности и мултиетничности.

"Ако је био крајњи циљ да се од Сарајева направи једнонационални град - онда се у томе успјело", рекао је Јовић.

Он је додао да, када је о Сарајеву ријеч, има много примјера из којих се да закључити да Хрвати нису добродошли.

"Мост на којем су на почетку рата убијене Олга и Суада је само Суадин мост, у Сарајеву је послије рата преименована трећина улица. Поздрављам што једна од њих носи име министра Ирфана Љубијанкића, али се исто тако питам зашто једна од улица не носи име министра Јозе Леутара, који је убијен у овом граду, а да до данас није расвјетљено под којим околностима", рекао је Јовић.

Он је навео да, међу укупно 290 општинских одборника у сарајевским општинама, нема ниједног Хрвата.

Јовић је навео да је процес повратка "мимоишао Хрвате", што је илустровао податком да су они добили само два одсто "од силних средстава која су, на име помоћи избјеглим и расељеним, донирана БиХ".