ВАШИНГТОН - Спор између Словеније и Хрватске због кога су блокирани приступни преговори Загреба за чланство ЕУ, могао би прећи под арбитражу, изјавио је данас бивши фински предсједник Марти Ахтисари.

Спор о разграничењу Словеније и Хрватске датира још од распада бивше Југославије. Словенија на сјеверу Јадранског мора жели директан приступ међународним водама, због чега би Хрватска морала да уступи дио своје територије.

Хрватска жели да спор буде ријешен пред Међународним судом правде у Хагу, док је Словенија више за то да учини посреднички тим, којег би предводио добитник Нобелове награде за мир Марти Ахтисари. Познат, иначе, по плану којим се Србији отимало Косово и Метохија.

Европска комисија је објема странама изнијела компромисни план, али нису објављени детаљи. Ахтисари је рекао, да је о спору прије седам дана разговарао са европским комесаром за проширење, Олијем Реном.

"Све указује на то да се цијело питање можда креће ка арбитражи. И уколико се то деси, онда ћу искључити себе из цијелог случаја јер у том случају потребан је адвокат", рекао је Ахтисари.

Дипломате наводе, да уколико спор не буде убрзо ријешен, то би могло угрозити циљ Хрватске да до краја године са ЕУ оконча приступне преговоре, а у европски блок уђе 2010. или 2011. године.

На питање да ли би могао попустити пред тежњама Хрватске да цијели сучај буде изнесен пред Међународни суд у Хагу, Ахтисари је одговорио да би тиме приступни преговори били још више одложени, јер је за тако нешто потребно још дуже времена.

Не може се, а не примјетити, да код овог спора и Ахтисари, али и остатак "цивилизоване Европе", имају сасвим другачији приступ, него што је то био случај са много већим дијелом територије Србије. Исто тако суверене државе као и Хрватска, исто тако изражене жеље да се нађе у ЕУ.

Негдје је пар хридина ствар озбиљног спора, а негдје културно-историјско језгро и 10.849 километара квадратних (12% укупне) територије Србије, просто нису ни ствар достојна преговора.

Што је управо Ахтисари најбоље показао.