Američko ministarstvo pravde pokrenulo je krivični postupak povodom pojave navodnih tajnih američkih vojnih dokumenata koji su procurili na društvenim mrežama.

Američki istražitelji, kako navode mediji u Americi, razmatraju nekoliko mogućih teorija u vezi sa izvorom dokumenata koji se bave američkim vojnim planovima u Ukrajini, osetljivim informacijama u vezi sa Kinom i Bliskim istokom, kao i o detaljima na koji način Vašington prikuplja obaveštajne informacije. Teorije idu od nezadovoljnog radnika neke od obaveštajnih službi, do insajdera koji želi da naruši američku nacionalnu bezbednost.

Iako su se mnogi mediji bavili navodnim tajnim dokumentima, njihova stvarna priroda ostaje nepoznata.

Šta se do sada zna o navodnim Pentagonovim dokumentima

Gde su se navodni tajni dokumenti prvo pojavili

Dokumenti sa oznakom „tajno”, „veoma tajno” i sa oznakom „NOFORN”, što znači da ne smeju biti pokazivani strancima, navodno datiraju sa kraja februara ili početka marta 2023. Međutim, počeli su da se pojavljuju na društvenim mrežama tek poslednjih nekoliko nedelja.

Prvo su se, navodno, pojavili ma „Majnkraftovom” kanalu na Diskordu, platformi za razmenu poruka koju koriste igrači kompjuterskih igara, kao i na „For čejnu”, platformi za razmenu slika, koja služi i kao internet-forum.

Potom su se raširili na druge društvene mreže, kao što su Telegram, Tviter ili Jutjub, a priču o njima objavio je i „Njujork tajms”.

Prema tom mediju, veći deo dokumenata su fotografije tajnih Pentagonovih izveštaja sa brifinga u američkom ministarstvu odbrane. Takođe, navedeno je da su ti izveštaji, pre fotografisanja, bili savijani.

Mark Sleboda, analitičar međunarodnih odnosa i bezbednosti, rekao je za Sputnjik da su ti dokumenti najverovatnije „procurili sa američke strane, ili od nekoga ko je na američkoj strani”. On je dodao da „dokumenti potvrđuju informacije koje smo već znali” i istakao da bi ih trebalo „prihvatiti sa zrnom soli”.

Sistem „Hajmars” na poligonu (Foto/ EPA-EFE/FRANCIS R. MALASIG)

O čemu se radi u dokumentima Pentagona

Neki delovi tih dokumenata navodno sadrže detaljne informacije o američkim vojnim planovima u Ukrajini, gde Rusija sprovodi specijalnu operaciju.

Dokumenti, sa datumom 1. mart 2023, navodno sadrže informacije o budućim isporukama oružja, američkim procenama žrtava i na ukrajinskoj i na ruskoj strani, kao i procene snaga.

Prividno je u njima navedena američka i ukrajinska perspektiva onoga što je potrebno za vojnu kontraofanzivu ukrajinske strane. Takođe, veruje se da su u određenim dokumentima navedeni i mogući scenariji za razmeštanje američkih snaga u region. Američki mediji izvestili su da je u njima objavljen i stepen potrošnje municije za američki raketni sistem Hajmars, što Pentagon do sada nije objavio.

Ukrajinska vojna komanda navodno je izmenila neke planove zbog objavljivanja tajnih dokumenata Pentagona, objavili su američki mediji, pozivajući se na izvore bliske ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom.

Tajne informacije o američkim i NATO planovima za Ukrajinu možda su u javnost pustili američki vojni i vladini zvaničnici, koje frustrira zahtev Bajdenove administracije „za pobedom nad Rusijom, iako ona nije moguća”, kaže za Sputnjik Karen Kvjatkovski, potpukovnik američkog vazduhoplovstva u penziji i bivši analitičar u američkom ministarstvu odbrane.

„To takođe može biti frustracija u obaveštajnim krugovima unutar Pentagona ili drugde zbog političkih zahteva za oblikovanim i prilagođenim rezultatima, koji eliminišu istraženu i objektivnu analizu, kako bi se uskladile i podržale političke želje administracije”, kaže Kvjatkovski, koja je radila i za američku Nacionalnu obaveštajnu zajednicu

Ona navodi da su ukrajinske trupe, u suštini, žrtvovane po nalogu „političkih gospodara” kijevskog režima i da poslednje curenje informacija može biti „usmereno na američke političare i američki narod, kako bi podržalo rastući pesimizam prema Bajdenovom proksi ratu”.

Filip Điraldi, bivši funkcioner CIA i direktor neprofitne antiratne organizacije  „Kaunsil for d nešnl interest”, rekao je Sputnjiku da su materijali, od kojih su neki označeni znakom „strogo poverljivo”, najverovatnije procurili od nekoga na visokoj funkciji u Pentagonu.

Prema njegovim rečima, dokumenti se čine kao da su napravljeni za „vojnu publiku” i prikazuju „ograničene taktičke informacije”.

„Rusija će imati korist od njihovog objavljivanja jedino tako što će prikazati nemarnost Pentagona u rukovanju osetljivim informacijama. Ne vidim korist od njih ni na koji drugi način”, kaže Điraldi.

Kada je u pitanju tajming pojavljivanja tajnih dokumenata, on bi mogao da sugeriše kako je nekim ljudi u američkoj vojnoj ili obaveštajnoj mreži dosadila „besmislena podrška Ukrajini” i traže način da „osramote Bajdenovu administraciju kako bi smanjila svoje napore”, kaže ekspert.

Nekadašnji obaveštajni oficir američkih marinaca Skot Riter, komentarišući navode da se radi o dokumentima koji su pripremani za generala Marka Milija, američkog načelnika generalštaba, kaže da to pokazuje kako u američkoj vojsci ima onih koji se protive budućoj ukrajinskoj ofanzivi. Prema Riterovom mišljenju, objavljujući osetljive informacije o pripremama za nju, oni veruju da je mogu sprečiti, prenosi Sputnjik.

Kako su reagovali saveznici Vašingtona

Pored Ukrajine, poverljivi dokumenti navodno sadrže i osetljive informacije o bezbednosnim interesima Vašingtona širom sveta, kao i o načinima prikupljanja informacija u Kini i na Bliskom istoku, te su u njima i detaljne mape i slajdovi za brifinge.

Prema delovima objavljenim na društvenima mrežama, u njima su, na primer, diskusije o namerama Južne Koreje da prosledi Americi artiljerijske granate za Ukrajinu, čime bi bila prekršena politika te zemlje o neisporučivanju smrtonosnog oružja. Južnokorejski zvaničnici navodno su bili zabrinuti da bi američki predsednik Džo Bajden mogao da vrši pritisak na predsednika Južne Koreje Jun Suk-jeola kako bi Seul isporučio granate.

U jednom od tih dokumenata navodno je CIA indirektno objavila kako su presretane komunikacije južnokorejskih zvaničnika. Južnokorejski zvaničnici izjavili su kako su bili svesni da su američki obaveštajci špijunirali savzenike u Seulu.

Kada je u pitanju Izrael, dokumenti navode da su se visoki zvaničnici obaveštajne zajednice te države „zalagali da zvaničnici Mosada i građani Izraela protestuju protiv pravosudne reforme”.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu odlučno je negirao takve informacije i odbacio mogućnost da je Mosad učestvovao u demonstracijama koje su izbile povodom pravosudne reforme..

Jedan deo Pentagonovih papira navodi kako je u Ukrajini manji kontigent od oko 100 specijalista iz NATO zemalja, Francuske, Amerika, Britanije, Letonije. Francusko ministarstvo odbrane odlučno je demantovalo te informacije, navodeći da nijedan njen pripadnik nije u Ukrajini.

Dron „Reptor”( Foto/EPA–EFE Riter I.)

Šta stručnjaci kažu o tajnim dokumentima

Čim su se ovi dokumenti pojavili, stručnjaci su izrazili bojazan od potencijalnog rizika za američku nacionalnu bezbednost. To predstavlja značajan proboj u bezbednosti, koji može uticati na vojno planiranje u Ukrajini, rekao je nekadašnji zvaničnik Pentagona Mik Malroj.

Vojni zvaničnici tvrde da su procurili dokumenti legitimni, ali da su izmenjeni i da je njima manipulisano, kao što je slučaj u precenjivanju nekih procena žrtava.

Portparol Nacionalnog saveta za bezbednost Džon Kirbi upozorio je da bi ovakvo objavljivanje tajnih dokumenata moglo da dovede američke trupe ili njihove saveznike u rizik.

Ukrajina je odbacila relevantnost ovih dokumenata, navodeći da su „fiktivni” i da su u pitanju „ruske dezinformacije”.

Komentarisao ih je i portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je rekao kako nema sumnje da su Amerika i NATO direktno umešani u ukrajinski konflikt, te da je stepen njihove umešanosti sa vremenom rastao. On je demantovao da Moskva stoji iza objavljivanja dokumenata, kazavši da je „optuživanje Rusije za sve postalo ustaljena bolest”.

Šta je sledeće

Dok američke obaveštajne i vojne organizacije pokreću istragu kako bi otkrile izvor odgovoran za objavljivanje dokumenata, Skot Riter veruje da otkriće tajnih informacija „neće imati nikakav uticaj na tok konflikta”.

„Osim stvaranja buke na internetu nekoliko dana, neće imati nikakav uticaj ni na javno mnenje. Ukrajina je žestoko pritisnuta da izvede napad koji bi potisnuo ruske snage sa teritorije koju trenutno drže. Kakva je sposobnost obe strane u sukobu, pokazaće vreme, a činjenice su krajnji sudija i to će biti i u slučaju ukrajinske ofanzive. Nikakvo internet curenje to ne može promeniti”, kaže Riter.

Izvor: politika.rs