Njemački dnevnik navodi da je pozicija visokog predstavnika u BiH "najčudnija politička funkcija" u Evropi, a da njegova ovlašćenja potiču iz arsenala autokratije - može da smjenjuje činovnike i demokratski izabrane političare, dekretom donosi zakone ili ih potezom pera poništava.

FAC ocjenjuje da su ta "kvazi-diktatorska" ovlašćenja imala opravdanja neposredno poslije sukoba, te ukazuje da u BiH već duže od dve decenije nije bilo nasilnih etničkih sukoba, a visioki predstavnik se ponaša kao da u Sarajevu svaki dan počinje pucnjavom.

- Visoki predstavnik i dalje ima moći kao da je BiH karipska plantaža šećerne trske iz pretprošlog vijeka - piše novinar Mihael Martens u svom tekstu.

FAC mogućnost da jedan čovjek u zemlji može da propisuje bilo šta naziva "modernom formom kolonijalizma".

- Zemlja je godinama članica Savjeta Evrope, u njoj nema političkih zatvorenika, u zatvorima se niko ne muči, bez opasnosti se mogu kritikovati sve partije, postoje šareni medijski krajolik i redovni demokratski izbori koji na svim nivoima ove federalne države vode mirnim smjenama vlasti i formiranju koalicija - navodi autor teksta.

On postavlja pitanja sa kojim pravom u takvoj zemlji postoji "nedodirljivi guverner".

- Nije da u BiH nema kritika ovog stanja. Ali u Evropi malo ko sluša. Više pažnje dobija narativ o haotičnoj balkanskoj državi u kojoj samo zapadni vaspitač može da poduči domoroce redu i razumu - dodaje se u tekstu.

Bivši švedski premijer koji je bio prvi visoki predstavnik u BiH Karl Bilt rekao je tim povodom da je najmanje deceniju ova funkcija dio problema u BiH i ponovio da je treba ukinuti.

Na argument nekih da visoki predstavnik postoji da bi sprečio secesiju Republike Srpske, Bilt je odgovorio da se "raspad BiH sprečava tako što se obezbijedi da nijedna druga zemlja nikada ne prizna neku secesiju".

Austrijski diplomata koji je bio visoki predstavnik u BiH od 1999. do 2002. godine Volfgang Petrič rekao je da su ovlašćenja bila smišljena kao mjera za slučaj nužde kako bi se spriječio ponovni pad zemlje u rat.

- To je tada bilo nužno, a danas je pregaženo vremenom. Uprkos mnogim problemima, BiH je danas kao država stabilnija nego na početku milenijuma - izjavio je Petrič za FAC.

List zaključuje da je bavarski konzervativac Kristijan Šmit pogrešan čovjek na pogrešnom mjestu jer niko, kako god se zvao, ne može biti dobar kandidat za čelo "jedne kolonijalističke institucije u jednoj evropskoj demokratiji godine 2023. godine".

- Šmit, koji za svoj rad biva bogato obeštećen grofovskom petocifrenom platom /koja je, razume se, oslobođena poreza/, stvar naravno vidi drukčije. Drži sebe i svoju funkciju i dalje neophodnim. Malo ko se odriče kolonija dobrovoljno - zaključuje list.

Izvor: srna.rs