U Moskvi tvrde da će se zaustaviti na delimičnoj mobilizaciji, koju je Vladimir Putin objavio 21. septembra, i prema kojoj će trista hiljada rezervista pojačati borbene redove ruske vojske na ukrajinskom frontu. Ruski predsednik kaže da se broj dobrovoljaca ne smanjuje. U rat će, ali ne kao dobrovoljci, po njegovoj odluci, biti poslati i počinioci teških krivičnih dela. Ovih dana, Putin je potpisao zakon kojim se dozvoljava mobilizacija ljudi u zatvorima, ali ne onih koji zatvorsku kaznu služe zbog seksualnog uznemiravanja dece, izdaje, špijunaže i terorizma.

U PODRUMU JE NAJSIGURNIJE

Koliko je teško i opasno na frontu ovih dana, iskusio je i Frank Valter Štajnmajer. Sudbina nemačkog predsednika je uznemirila javnost u njegovoj zemlji. Ali ne zato što je morao da neko vreme provede u skloništu u jednom selu na severu Ukrajine kada su se oglasile sirene za vazdušnu opasnost, već stoga što su nemački mediji posumnjali da su se Ukrajinci sa njihovim predsednikom poigrali i da je njegov boravak od sat  vremena sa meštanima Korjukovka zapravo bio insceniran u svrhe ukrajinske propagande. Da li je Nemačka obavestila Rusiju o poseti Štajnmajera, ako nije zašto nije, ako jeste šta je Rusija odgovorila, da li je zaista to mesto napala ruska vojska u momentu kada se nemački predsednik tu zatekao, ako jeste kakva je šteta naneta i zašto niko o tome nije izvestio, samo su neka od pitanja koja su ostala bez odgovora. Rusi su kasnije demantovali da je bilo napada na ovo selo, a Štajnmajeru je po izlasku iz skloništa ostalo samo da prokomentariše da mu je to „dalo posebno jasnu predstavu o uslovima u kojima ljudi ovde svakodnevno žive”.

Nemački predsednik i, inače, ima istoriju loših odnosa sa Ukrajincima. Na početku rata kada se masovno putovalo noćnim vozom iz Poljske za Ukrajinu kod Volodimira Zelenskog, iz Kijeva mu je otvoreno poručeno da je nepoželjan zbog svoje bliskosti sa Moskvom u prošlosti.

NEKA SE SPREMI BAJDEN

Ovaj diplomatski šamar Nemačkoj, zbog kojeg dugo u Ukrajinu nije želeo da ide ni kancelar Olaf Šolc, bio je samo jedan u nizu koje je Zelenski delio svetskim liderima. Poslednji na spisku bio je sam Džozef Bajden. Sada su tek procureli detalji letošnjeg razgovora američkog i ukrajinskog predsednika. Uz sve otpore koje ima kod kuće kako bi opravdao ogromna američka ulaganja u ukrajinski rat koja su dostigla 65 milijardi dolara, koliko je Kijev do sada dobio kroz vojnu, ekonomsku i humanitarnu pomoć, Bajden je pozvao Zelenskog da mu najavi još milijardu dolara, ali ga je ovaj usred rečenice prekinuo opaskom da to nije dovoljno i počeo da nabraja šta sve još treba. Bajdenu je zbog takve nezahvalnosti  „pukao film” i povisio je ton na ukrajinskog predsednika koji je uvidevši štetu kasnije javno zahvaljivao Americi za poslatu pomoć.

Ako se izuzme Boris Džonson, koji je razvio poseban odnos sa ukrajinskim predsednikom, zbog čega je ovaj bio neutešan posle Džonsonove smene, brojni su oni koji su se našli na meti Zelenskog. Kritikovao je NATO jer ne zatvara nebo nad Ukrajinom, Berlin jer ne šalje teško naoružanje, Izrael jer je „neutralan”, iako je Kijev „tražio” da se odrede , pa Angelu Merkel, Nikolu Sarkozija, Henri Kisindžera...

ŠPIJUNI IZ PORTE

Strah i sumnja su se uvukli među norveški vojni i državni vrh. Da li je ova, do skoro mirna nordijska zemlja, postala meta ruskih špijuna? Gotovo svakodnevno otkriju po nekoga u svojim redovima ko se lažno predstavlja, a u stvari ih posmatra za račun Moskve. Ali, baš da ih špijuniraju i iz crkve – nisu mogli da očekuju. Ispostavilo se da je ipak neprijatelj baš dovitljiv. Naime, tek kada su ruske crkve i manastiri postali nesrazmerno brojniji nego što bi duhovne potrebe malog broja pravoslavaca u ovoj skandinavskoj zemlji zahtevale, pa još nekako sve blizu vojnih objekata, Norvežane je uhvatila panika – da li se to portom u mantiji šetaju špijuni. Pravih dokaza još nemaju, ali je previše indicija.

Ruska pravoslavna crkva je godinama unazad kupovala posede na, sada se ispostavilo, bezbednosno interesantnim lokacijama. A kada se uzme u obzir bliskost patrijarha Kirila, koji je svoj odnos prema ukrajinskom ratu „zapečatio” izjavom da će duše ruskih vojnika koji život polože u ovom ratu otići pravo u raj i Vladimira Putina, norveški bezbednjaci su „sabrali dva i dva”.

ČUDO NASTALO U ŽITU

Prvi put od 24. februara, Rusija je poverovala Ukrajini. A to je pozdravila i Amerika. Gotovo neverovatno. Ali ipak desilo se ove nedelje. Moskva je donela odluku da nastavi učešće u istambulskom sporazumu o izvozu žita iz Ukrajine. Povukla se iz dogovora posle napada na crnomorsku flotu u Sevastopolju i najavila da će se ponovo vratiti tek posle detaljne istrage o tome da li je humanitarni koridor za izvoz žita korišćen za napad na njenu teritoriju. A onda se desilo čudo. Pošto joj je Kijev „napismeno” dao da više neće napadati njenu teritoriju , Rusija je, tako je saopštilo Ministarstvo odbrane, smatrala to sasvim „dovoljnim”. Ostaće tajna šta je pisalo u tim „garancijama”. Može li se ovo smatrati prvim korakom ka onome što čitav svet očekuje – kraju ovog rata.

Izvor: politika.rs