Novopribavljeni vojni izveštaji sugerišu da je jedna jedinica možda nezakonito ubila 54 ljudi tokom šest meseci.

BBC je pronašao dokaze koji sugerišu da bivši šef specijalnih snaga nije dostavio dokaze povodom istrage o ubistvima.

Ministarstvo odbrane saopštilo je da su britanske trupe „hrabro i profesionalno služile u Avganistanu".

BBC je saznao da je general ser Mark Karlton-Smit, bivši šef britanskih specijalnih snaga, obavešten o navodnim ubistvima, ali nije prosledio dokaze Kraljevskoj vojnoj policiji, čak ni nakon što je ta služba započela istragu ubistava koje su počinili SAS-ovci.

General Karlton-Smit, koji je postao vojni komandant pre nego što je podneo ostavku prošlog meseca, odbio je da komentariše ovu priču.

BBC Panorama je analizirala stotine stranica operativnih izveštaja SAS-a, među kojima i izveštaje koji pokrivaju više od deset „ubij ili uhvati" racije koje je izvršila jedinica SAS-a u Helmandu 2010/11.

Pojedinci koji su služili u toj jedinici SAS-a tokom tog perioda rekli su za BBC da su bili svedoci kako operativci SAS-a ubijaju nenaoružane ljude tokom noćnih racija.

Rekli su i da su videli operativce kako koriste takozvano „ostavljeno oružje" - kalašnjikove (AK-47) postavljene na mesto događaja kako bi opravdali ubistvo nenaoružane osobe.

Nekoliko ljudi koji su služili u specijalnim jedinicama reklo je da su se jedinice SAS-a međusobno takmičile u tome da počine najviše ubistava, i da je jedinica u čije je operacije BBC imao uvid pokušavala da premaši broj ubistava prethodne koja je bila na službi.

Interni mejlovi pokazuju da su oficiri na najvišim nivoima specijalnih snaga bili svesni da postoji zabrinutost zbog mogućih nezakonitih ubistava, ali nisu prijavili sumnje vojnoj policiji uprkos zakonskoj obavezi da to učine.

Ministarstvo odbrane je saopštilo da ne može da komentariše konkretne navode, ali da odbijanje davanje izjave ne treba shvatiti kao prihvatanje činjenične tačnosti navoda.

Portparol ministarstva je rekao da su britanske snage „hrabro i profesionalno služile" u Avganistanu i da su se ponašali po „najvišim standardima".

Obrazac sumnjivog ubijanja

Tokom 2019. godine, BBC i Sandej tajms istražili su raciju SAS-a koja je dovela do sudskog spora u Velikoj Britaniji i naređenja britanskom ministru odbrane da otkrije dokumente u kojima se opisuje kako je vlada postupala u ovom slučaju.

Za ovu najnoviju istragu, BBC je analizirao novopribavljene operativne izveštaje sa detaljima o noćnim racijama odreda SAS.

Pronašli smo obrazac zapanjujuće sličnih izveštaja o avganistanskim muškarcima koji su ubijeni zato što su navodno izvlačili puške AK-47 ili ručne bombe iza nameštaja nakon što su bili pritvoreni.

    29. novembra 2010. jedinica je ubila čoveka koji je bio priveden i vraćen u zgradu, gde je „pokušao da ih napadne granatom"
    15. januara 2011. jedinica je ubila čoveka koji je bio priveden i vraćen u zgradu, gde je „posegnuo iza dušeka, izvukao ručnu bombu i pokušao da je baci"
    7. februara ubijen je zatočenik za kog su rekli da je „uperio pušku u patrolu". Isto opravdanje dato je i za streljanja zatočenika 9. i 13. februara
    16. februara, ubijena su dvojica zatočenika nakon što je jedan izvukao granatu „iza zavese", a drugi „posegnuo ispod stola i izvukao AK-47"
    1. aprila, ubijena su dvojica zatočenika koji su vraćeni u zgradu nakon što je jedan „posegnuo za AK-47", a drugi „pokušao da baci granatu"

Ukupan broj poginulih tokom šestomesečne akcije odreda bio je trocifren.

Nikakve povrede ili ranjavanje operativaca SAS-a nisu prijavljeni u svim racijama koje je pregledao BBC.

Viši oficir koji je radio u štabu specijalnih snaga Velike Britanije rekao je za BBC da postoji „stvarna zabrinutost" zbog izveštaja eskadrile.

„Previše ljudi je ubijeno u noćnim racijama i objašnjenja nisu imala smisla", rekao je on. „Kada se neko privede, ne bi trebalo da završi mrtav. To što se dešavalo opet i iznova izazivalo je uzbunu u štabu. Tada je bilo jasno da nešto nije u redu."

Interni mejlovi iz tog vremena pokazuju da su oficiri reagovali sa nevericom na izveštaje, opisujući ih kao „prilično neverovatne" i pozivajući se na „najnoviji masakr" eskadrile. Operativni oficir je poslao imejl kolegi da je „po valjda 10. put u poslednje dve nedelje" eskadrila poslala zatočenika nazad u zgradu „i da se on ponovo pojavio sa AK".

„Onda kada su se vratili u drugu A (zgradu) sa još jednim B (borbeno sposobnim muškarcem) da otvore zavese, on je zgrabio granatu iza zavese i bacio je na c/s (SAS jurišni tim). Na sreću, nije se aktivirala.... ovo je 8. put da se ovo desilo... Nisi se mogao POMIRITI!"

Kako je zabrinutost rasla, jedan od najviših oficira specijalnih snaga u zemlji upozorio je u tajnom dopisu da bi mogla postojati „namerna politika" protivpravnog ubijanja.

Više rukovodstvo je postalo toliko zabrinuto da je naručena retka formalna revizija taktike eskadri, ali kada je oficir specijalnih snaga raspoređen u Avganistan da intervjuiše osoblje iz eskadrile, činilo se da je SAS verziju događaja shvatio zdravo za gotovo.

BBC je saznao da oficir nije posetio nijedno mesto racija niti intervjuisao svedoke van vojske.

Sudski dokumenti pokazuju da je konačan izveštaj potpisao komandant jedinice SAS odgovoran za sumnjiva ubistva.

Vojnoj policiji nijedan od dokaza nije prosleđen.

BBC je otkrio da su izjave koje sadrže zabrinutost umesto toga stavljene u poverljivi fajl sa ograničenim pristupom za „Anegdotske informacije o vansudskim ubistvima", koji je dostupan samo nekolicini viših oficira specijalnih snaga.

General Karlton-Smit je 2012. godine postavljen za šefa specijalnih snaga Velike Britanije.

BBC je saznao da je bio obavešten o sumnjivim ubistvima, ali je dozvolio eskadrili da se vrati u Avganistan na još jednu misiju od šest meseci.

Kada je Kraljevska vojna policija 2013. pokrenula istragu ubistva u jednoj od racija sprovedenih na toj misiji, general Karlton-Smit nije otkrio vojnoj policiji nijednu od ranijih zabrinutosti u vezi sa nezakonitim ubistvima ili postojanjem taktičke revizije.

Pukovnik Oliver Li, koji je bio komandant Kraljevskih marinaca u Avganistanu 2011. godine, rekao je za BBC da su optužbe o nedoličnom ponašanju koje je pokrenula naša istraga „neverovatno šokantne" i da zaslužuju javnu istragu. Očigledni neuspeh rukovodstva specijalnih snaga da obelodani dokaze bio je „potpuno neprihvatljiv", rekao je on.

Ubij ili zarobi

BBC-jeva istraga se prvenstveno usmerila na jednu šestomesečnu misiju raspoređivanje SAS eskadrile koja je stigla u Avganistan u novembru 2010.

Eskadrila je uglavnom delovala u provinciji Helmand, jednom od najopasnijih mesta u Avganistanu, gde su talibanske zasede i bombe pored puteva bile uobičajene, a gubici vojske veliki.

Primarna uloga eskadrile bila je izvođenje namernih operacija hapšenja (DDO) - takođe poznatih kao racije „ubij ili zarobi" - osmišljenih da pritvore talibanske komandante i poremete mreže za pravljenje bombi.

Nekoliko izvora koji su bili uključeni u odabir ciljeva za operacije specijalnih snaga rekli su za BBC da postoje ozbiljni problemi sa obaveštajnim podacima koji stoje iza procesa selekcije, što znači da bi civili lako mogli završiti na listi meta.

Prema britanskom predstavniku koji je bio prisutan tokom odabira mete u Helmandu 2011. godine, „obaveštajci su dolazili sa spiskovima ljudi za koje su mislili da su talibani.

Prošli bi kroz kratak proces diskusije, a zatim bi to bilo prosleđeno specijalnim snagama koje bi dobile naređenje za ubijanje ili zarobljavanje".

Prema izvoru, ciljanje je bilo pod pritiskom i požurivalo se.

„To nije nužno značilo 'hajde da ih sve pobijemo', ali svakako je postojao pritisak da se ulog podigne, što je u suštini značilo brzo izricanje presuda ovim ljudima", rekao je on.

Tokom racija, eskadrila SAS-a koristila je poznatu taktiku u kojoj je pozivala sve iz unutrašnjosti zgrade napolje, pretresala ih i obuzdavala lisicama u vidu kablova, a zatim vraćala jednog muškarca unutra da pomogne operativcima specijalnih snaga u pretresu.

Ali viši oficiri su postali zabrinuti zbog učestalosti sa kojom se u sopstvenim izveštajima eskadrile opisuje da su zatočenici vraćani u zgrade, da bi se potom hvatali za skriveno oružje - neprijateljska taktika koju nisu prijavile druge britanske vojne snage koje deluju u Avganistanu.

Među oficirima je takođe postojala zabrinutost da je u značajnom broju racija bilo više ubijenih ljudi nego što je navodno pronađeno oružja na licu mesta - što sugeriše da je SAS pucao na nenaoružane ljude - i da operativci SAS-a možda falsifikuju dokaze ostavljanjem oružja na mestu događaja nakon ubistva ljudi.

Nakon što je u Australiji izneta slična zabrinutost, pokrenuta je sudska istraga i pronađeni su „verodostojni dokazi" da su pripadnici australijskih specijalnih snaga odgovorni za nezakonito ubistvo 39 ljudi i da su koristili „položeno oružje" u pokušaju da opravdaju pucnjavu.

Do aprila 2011. zabrinutost je bila toliko velika u Velikoj Britaniji da je viši oficir specijalnih snaga pisao direktoru specijalnih snaga upozoravajući da postoje dokazi o „namernom ubijanju pojedinaca nakon što su obuzdani" i „izmišljanju dokaza koji ukazuju na zakonito ubistvo u samoodbrani".

Dva dana kasnije, pomoćnik načelnika štaba specijalnih snaga Ujedinjenog Kraljevstva upozorio je direktora da bi SAS mogao da vodi politiku „ubijanja borbeno sposobnih muškaraca kao meta čak i kada ne predstavljaju pretnju".

Ako su sumnje bile tačne, napisao je, eskadrila SAS-a je „zalutala u neodbranjivo etičko i zakonsko ponašanje".

BBC je posetio nekoliko domova koje je eskadrila SAS-a pretresla 2010/11.

U jednom, u malom selu u Nad Aliju u Helmandu, nalazila se zazidana gostionica, u kojoj je devet Avganistanaca, uključujući jednog tinejdžera, ubijeno u ranim satima 7. februara 2011.

Operativci SAS-a su pod okriljem mraka stigli helikopterima i sa obližnje njive prišli kući.

Prema njihovim pričama, pobunjenici su otvorili vatru na njih, nateravši ih da uzvrate pucanjem i pobiju sve u gostionici.

Pronađena su samo tri AK-47, prema podacima SAS-a - ovo je jedan od najmanje šest napada eskadrile u kojima je prijavljen broj neprijateljskog oružja bio manji od broja ubijenih.

Unutar gostionice, ono što je izgledalo kao rupe od metaka od racije bile su grupisane zajedno na zidovima nisko do zemlje.

BBC je pokazao fotografije sa lica mesta stručnjacima za balistiku koji su rekli da klasteri sugerišu da je više metaka ispaljeno odozgo prema dole i da se ne čini da je došlo do vatrenog okršaja.

Lej Nevil, stručnjak za oružje koje koriste specijalne snage Ujedinjenog Kraljevstva, rekao je da uzorci metaka sugerišu da su „mete bile nisko prizemljene, bilo pognute ili u sedećem ili čučećem položaju blizu zida - što je neobičan položaj ako su aktivno uključeni u vatreni obračun".

Isti obrazac bio je vidljiv na još dve lokacije koje je ispitao BBC. Eksperti za balistiku koji su pregledali slike rekli su da rupe od metaka upućuju na ubistva u stilu pogubljenja, a ne na vatrene okršaje.

Govoreći pod uslovom anonimnosti, istražitelj Kraljevske vojne policije potvrdio je BBC-ju da su videli fotografije sa lica mesta i da su uzorci tragova metaka izazvali uzbunu.

„Vidite zašto smo bili zabrinuti", rekao je istražitelj.

„Činilo se da tragovi metaka na zidovima tako nisko do zemlje potkopavaju verziju događaja specijalnih snaga."

U 2014. godini, vojna policija je pokrenula operaciju Nortmur, opsežnu istragu o više od 600 navodnih krivičnih dela britanskih snaga u Avganistanu, uključujući brojna ubistva od strane SAS eskadrile.

Ali istražitelji su rekli BBC-ju da ih je britanska vojska opstruirala u naporima da prikupe dokaze.

Operacija Nortmur je prekinuta 2017. i na kraju zatvorena 2019. Ministarstvo odbrane je saopštilo da nisu pronađeni dokazi o kriminalu.

Članovi istražnog tima rekli su za BBC da osporavaju taj zaključak.

Ministarstvo odbrane je saopštilo da su se britanske trupe ponašale prema najvišim standardima.

„Nije predstavljen nijedan novi dokaz, ali će Služba policije razmotriti sve optužbe ukoliko novi dokazi budu otkriveni", rekao je portparol.

U daljem saopštenju, Ministarstvo odbrane je saopštilo da veruje da je Panorama prerano donosila „neopravdane zaključke na temelju navoda koji su već u potpunosti istraženi".

„Dali smo detaljnu i sveobuhvatnu izjavu za Panoramu, nedvosmisleno naglašavajući kako su dve policijske operacije sprovele opsežnu i nezavisnu istragu o navodima o ponašanju snaga Ujedinjenog Kraljevstva u Avganistanu", rečeno je.

„Nijedna istraga nije pronašla dovoljno dokaza za krivično gonjenje, insinuiranje drugačijeg je neodgovorno i netačno i dovodi naše hrabre pripadnike Oružanih snaga u opasnost kako na terenu, tako i po reputaciji.

„Ministarstvo odbrane je, naravno, otvoreno za razmatranje bilo kakvih novih dokaza i u tome ne bi bilo opstrukcije. Ali u nedostatku toga, snažno se protivimo ovom subjektivnom izveštavanju."

Izvor: bbc.com