Поред тога што је сарадња између наведених институција за сваку похвалу, а посебно јер Архив БиХ на тај начин доприноси његовању Принциповог имена, потребно је осврнути се на извјестан пропуст.

Иако аутор овог осврта, нажалост, није у прилици посјетити изложбу, на основу фото-вијести портала https://katera.news/ имао је увид у детаље са изложених паноа. На једном од њих, у кратким цртама представљен је лик и дјело Богдана Жерајића, онога на чијем се чину васпитао и Гаврило Принцип. Иако је овом приликом директор Архива БиХ, Данијела Мрда изјавила да је „документ једини сигуран извор истине и ми смо покушали на нов и савремен начин донијети, кроз приказ докумената из фондова Архива БиХ све оно што је претходило Првом свјетском рату, самом атентату као и оном што се дешавало послије“, чињеница је да оно што је исписано на паноу посвећеном Жерајићу на овој изложби, дијелом не одоговара истини, а тиме ни документацији којом располаже Архив БиХ.

Наиме, на паноу у тексту, стоји: „Као члан организације Црна рука, Жерајић је извршио неуспјели атентат на барона Варешанина.“ Не постоји извор који би потврдио да је Жерајић био члан Црне руке, тачније организације „Уједињење или смрт“, који је њен прави назив. Прво, то је немогуће, с обзиром да је иста настала тек скоро годину дана након Жерајићевог чина, маја 1911. године. Друго, још од времена када су окупаторске АУ власти вршиле истрагу поводом Жерајићевог атентата, па ни до дан данас, Жерајићево дјело није могло да се повеже ни са једном организацијом, па чак ни са било којим појединцем. Званична истрага, коју је Варешанин јавио Бечу тврдила је да је Жерајић дјеловао сам. Једини траг који се везује за конкретно лице, које је наводно знало да ће Жерајић пуцати (да ли у цара Франца Јосифа који је у данима пред атентат посјетио БиХ, или у Варешанина) је Димитрије Митриновић, тада као и Жерајић студент у Загребу, а траг је пријава коју су анонимна лица на дан 15. јуна 1910. г. упутили босанској влади из Загреба, са обавјештењем да је Жерајић имао намјеру атентат извршити на друго лице, а не на Варешина.

Богдан Жерајић, са још омладинаца из БиХ (углавном студенти са загребачког и бечког Универзитета), између осталих и с Владимиром Гаћиновићем, 1908. г. био је на комитском курсу у Србији, тачније у Врању, а поводом очекиваних сукоба између Србије и Аустрије због Анексије БиХ, а тим курсом руководио је Александар Аца Благојевић, војвода, а тек касније члан организације „Уједињење или смрт“. Па иако је и Гаћиновић касније постао чланом ове организације, иако је исти чувену брошуру о Жерајићу „Смрт једног хероја“ штампао у листу „Пијемонт“, иза ког су стајали појединци који су били чланови ове организације, ништа од тога не може самог Жерајића повезати с „Црном руком“, а видјели смо и зашто.

Зашто је битно инсистирати на чињеници да Жерајић није био члан „Уједињења или смрт“? И данас, када се Сарајевски атентат често везује за ову организацију (и то само зато што су омладинци из Босне и Херцеговине преко официра, чланова, обезбиједили логистику за изворно њихов чин у Сарајеву 28. јуна 1914.), зато да би се на тај начин наставило инсистирати на вези завничних владајућих кругова српске краљевине са сарајевским убиством. Постоји толико примпреманих, неких реализованих у покушају, атентата на аустроугарске представнике власти од 1910. г. који апсолутно никакву везу немају с организацијама у Србији, између осталих и Жерајићев, и то само говори у прилог чињеници да је управо та власт свима њима гурала оружје у руке, без икакве потребе да се, ма колико патриотски настројена и сама „Уједињење или смрт“, веже за сву ту омладину.

С обзиром на напријед наведено, јасна је потреба, посебно архивских радника који се баве овим питањима, да и дјеци коју видимо на приложеној фотографији, како заинтересовано посматрају Жерајића на одру, да баш њима приложе документе, изворе, који говоре истину, а не „логичне“ закључке.