Обиљежава се у спомен на Косовску битку која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару и представља сјећање на погинуле у свим ратовима.

Страдању српских војника је посвећен споменик подигнут на Газиместану 1953. године, рад Александра Дерока, док Споменик косовским јунацима, који је откривен 28. јуна 1904. године у оквиру прославе стогодишњице Првог српског устанка, у присуству краља Петра Првог Карађорђевића, представља симбол Крушевца и дјело је српског вајара Ђорђа Јовановића.

Видовдан се прославља достојанствено, мирно, без весеља. У свим православним храмовима служи се парастос нашим војницима палим на бојном пољу, и свим до данас пострадалим мученицима који су на разне начине живот дали за православну вјеру.

По народном вјеровању, важно је шта ће се на овај дан видјети, јер ће се касније баш у томе имати успјеха.

Понегдје, излази се до поднева на гробља и доноси храна, риба обавезно. Видовданска трпеза ове године је посна, јер пада у вријеме Петровског поста.

Има средина, у сјеверозападној Србији и Војводини, гдје се износи све ткање што жене и дјевојке раде како би се видјело колико су вриједне и показало да је одређено домаћинство имућно.

У неким срединама, попут Мачве, на тај дан су велике задушнице. Излази се до поднева на гробље и доноси храна, а риба обавезно, као врста жртве светом Виду.

Постоји и обичај да жене уочи Видовдана беру траву видовчицу и стављају је под јастук да би усниле свог изабраника.

Прославља се и као дан града Крушевца. Градоначелница Чикага Лори Лајтфут 2021. године прогласила је Видовдан празником тог града, истичући да тај празник слави помирење и издржљивост народа који је био потлачен, који стреми ка слободи, достојанству и једнакости - универзалним идеалима који инспиришу.

Извор: ртс