„Pratila sam to dok sam još bila na dužnosti. Mislim da su krajem oktobra 2021. najkasnije, na samitu u Rimu, američke specijalne službe već imale podatke o tome od tada smo mnogo o tome pričali“, rekla je Merkelova u intervjuu objavljenom na TV Feniks.

Prema njenim rečima, ona je u razgovorima sa evropskim liderima poslednjih meseci tokom kojih je bila na funkciji vodila razgovore o mogućoj eskalaciji situacije jer je „bilo jasno da je situacija veoma ozbiljna“.
Kako je rekla, veoma je pažljivo pratila posetu kancelara Olafa Šolca Moskvi 15. februara.

„Bilo je jasno da se dešava nešto loše“, rekla je Merkelova i podsetila da se 2021. godine, poslednje godine njene vlasti, ništa nije dešavalo na planu Minskih sporazuma u okviru normandijskog formata i da je ruski predsednik stavio tačku na sporazum koji je bio poslednja platforma na kojoj je još moglo da se razgovara o situaciji u Donbasu.

Kako je istakla, nije deo posredničkih napora po pitanju konflikta u Ukrajini jer joj to niko nije ni tražio.

Saglasna je sa ocenom Šolca, francuskog predsednika Emanuela Makrona, pa i predsednika Rusije i drugih da to sada ne bi donelo bilo kakvu korist.
Odluku koju je doneo ruski predsednik bivša nemačka kancelarka ocenila je kao katastrofalnu i fatalnu, ali je dodala da to u ovom momentu nije bitno jer trenutno ima malo tema o kojima bi se moglo diskutovati.

„Ni iz Ukrajine do mene nije stigla želja da se uključim u posredovanje“, rekla je ona.

Povodom kritika Kijeva da je njena politika doprinela eskalaciji u Donbasu i da je Minski sporazum 2015. Godine postignut protivno interesima Ukrajina, Merkelova kaže da je EU podržala sporazum i da ga odobrio i SB UN, kao i da je dogovor tada doneo mir i „dao Ukrajini veoma mnogo vremena, sedam godina, da postane ono što je danas“.

Ona smatra da bi do eskalacije došlo brže da je Kijev dobio Akcioni plan da članstvo u NATO na čemu su na samitu u Bukureštu 2008. godine insistirale SAD.

Da je Akcioni plan realizovan Ukrajina bi bila još dalje od toga da pruži otpor onakav kao sada, uverena je Merkelova.

„Ukrajina je tada bila drugačija zemlja, politički veoma podeljena i pod vlašću oligarha“, rekla je bivša kancelarka , dodajući da ne može sebi da prebaci da je učinila premalo da spreči ono što se sada dešava.

Merkel protiv zabrane ruske kulture

Bivša kancelarka se izjasnila protiv zabrane ruske kulture na Zapadu, ali je istovremeno osudila politički angažman ruske operske pevačice Ane Netrebko.

Na pitanje da li bi i sutra pozvalo Netrebko u svoj dom, kao što je to uradila pre nekoliko godina, ona je rekla:

„Ne bih to uradila…. Ona je radila neke stvari na političkom planu koje osuđujem. Ali, treba reći kristalno jasno: ne smatram da sada treba zabranjivati rusku kulturu.“

Podsetimo, američka Metropoliten opera je početkom marta saopštila da Netrebko neće učestvovati u predstavama jer nije ispunila zahtev da ne pruži javnu podršku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u vezi sa događajima u Ukrajini.

Iz istog razloga kontakte s njom prekinula je i Bavarska državna opera.

Izvor: rs.sputniknews.com