Ruska vojna operacija u Ukrajini otpočela je sa prilično malim snagama od nekih 150.000 ljudi, nasuprot mnogo većih ukrajinskih formacija (koje uključuju i rezerviste i teritorijalce) koje broje oko 400.000 boraca. Ruske snage pribegle su manevarskom ratu kako bi fiksirale veće ukrajinske snage. Napale su duž širokog fronta i zapretile velikim populacionim centrima, odnosno gradovima.

Ruske operacije otpočele su uništavanjem ukrajinske mreže komandovanja i kontrole. Tokom protekle četiri nedelje, ukrajinska ratna mornarica, ratno vazduhoplovstvo, radari i protivvazduhoplovna odbrana, kao i veliki deo njihovih oklopnih vozila, uništeni su. Prošle nedelje napadnuta su i preko noći uništena skladišta goriva po čitavoj Ukrajini. Veliki ukrajinski magacini municije više ne postoje. Postrojenja vojne industrije i remonta takođe su uništena. Ukrajina više nije u stanju da pomera velike jedinice od jednog do drugog fronta. Njena armija izgubila je mobilnost.

Opkoljavanje istoka

Dok se sve ovo odvijalo, pretnje Kijevu, Odesi i drugim velikim ukrajinskim gradovima vezale su značajne brojeve ukrajinskih vojnika i sprečile da pojačanja budu upućena na istok. A tamo su jedinice Donjecke i Luganske Narodne Republike napale glavninu ukrajinskih snaga od nekih 60.000 vojnika, takođe ih vezujući za sebe.

Ovo je dopustilo ruskim snagama sa Krima i ruske granice na severu da se razmeste na pozicijama koje će im sada omogućiti opkoljavanje istoka.

Detalji su sledeći:

1. Napadi istočno i zapadno od Kijeva bili su, kako već neko vreme govorim, diverzija za fiksiranje mobilnih ukrajinskih jedinica za njihovu prestonicu. Diverzija više nije potrebna, s obzirom na to da je ukrajinska vojska izgubila svoju mobilnost. Ruske snage oko Kijeva i Černigova verovatno će biti povučene sve do Černobilja, gde će deo njih zauzeti odbrambene položaje, a glavnina će biti prebačena nazad u Belorusiju i Rusiju kako bi učestvovale u novim opercijama na istoku Ukrajine.

2. Borbe oko Harkova i dalje se vode. Ukrajinski kontranapadi na tom delu fronta propali su, a u narednoj fazi rata videćemo uvećanje aktivnosti tamo.

3. Pokreti na zapadnoj strani Dnjepra, ka važnoj industrijskoj zoni Krivog Roga i grada Dnjepar (do maja 2016. godine poznat kao Dnjepropetrovsk, preimenovan u sklopu Zakona o dekomunizaciji Ukrajine, prim. prev) bili su relativno spori. Pokreti na istočnoj strani Dnjepra ka (gradu) tekli su istom brzinom. Valja primetiti da se zapadni i istočni delovi tih frontova nalaze u istom nivou. Dobro su koordinisani. U sledećoj fazi ćemo verovatno videti više kretanja na istočnoj strani reke.

Pripadnici ruskih vojnih snaga na tenku u Mariupolju, 24. mart 2022. (Foto: Reuters/Alexander Ermochenko)

4. Još uvek postoji nekoliko džepova otpora boraca „Azova“ u Mariupolju, pri čemu je njihova glavnina opkoljena u ogromnoj čeličani Azovstal. Ostalo im je malo hrane i municije, a čečenske jedinice ruske vojske i nacionalna garda (verovatno se misli na Rosgvardiju, prim. prev.) rade na njihovom čišćenju. Ruske snage koje su opkolile i zauzele Mariupolj sada su oslobođene pa će biti prebačene za napad na sever.

5. Ukrajinske snage kod Mikolajeva pokušale su da izvedu niz kontranapada ka Hersonu. Svi su propali.

Perspektive:

Ruska komanda sada je odlučila da se koncentriše na opkoljavanje i uništavanje glavnine ukrajinskih snaga na donjeckom frontu. Radi se o najbolje opremljenim i najiskusnijim jedinicama ukrajinske vojske. Još od prethodne jeseni tamo je stacionirano nekih 60.000 vojnika za potrebe izvođenja totalnog napada na Donjeck – napada koji je ruska operacija uspešno prevenirala.

Verovatno će biti potrebno nekoliko dana da se ruske jedinice pregrupišu i snabdeju za sledeću fazu rata. Očekujem da će ona početi krajem ove nedelje.

Američka i poljska vojska pomažu u krijumčarenju malokalibarskog oružja preko zapadnoukrajinske granice. Ima tu protivoklopnih raketa, starih PVO raketa kratkog dometa, kao i mitraljeza, minobacača i municije. To je oprema za gerilski rat protiv okupacionih snaga. Ali izuzev istoka i možda nekih delova na jugu, ruske snage ne planiraju da okupiraju bilo šta.

Dotični regioni su stepske ravnice, sa jako malo šuma, gde se dolazeći neprijatelj vidi kilometrima daleko. Biće jako teško bilo kakvoj gerilskoj formaciji da opstane tamo. Verovatno je to razlog zašto ruska vojska čini tako malo da spreči dotur oružja u zapadnu Ukrajinu. Uzgred, to prokrijumčareno oružje će godinama proganjati „zapadne“ Evropljane pošto će sigurno završiti u rukama desničarskih ekstremističkih grupa širom kontinenta.

Ključne četiri nedelje

Generalni zadatak čitave vojne operacije, onako kako ga je postavila ruska komanda, jeste demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Materijalna demilitarizacija Ukrajine je skoro gotova. U narednih par nedelja, ruske vazdušne i dalekometne artiljerijske snage ispuniće taj zadatak. Ukrajina bi morala da se kompletno ponovo naoruža, počinjući od nule, ukoliko ikada bude ponovo htela da poseduje značajnije vojne mogućnosti. Teško je poverovati da će ikada biti u stanju da finansira tako nešto.

Demilitarizacija glavnine snaga ukrajinske vojske dogodiće se u donbaskom kotlu. Tamošnje jedinice moraće da se predaju ili će biti uništene od strane materijalno daleko superiornijih ruskih snaga.

Denacifikacija Ukrajine pokazala se kao mnogo teža. Glavne fašističke jedinice puka „Azov“ opkoljene su u Mariupolju gde je par hiljada njih eliminisano ili će biti eliminisano. Još fašističkih jedinica sa donjeckog fronta takođe će uskoro biti neutralisano. Ali tokom proteklih osam godina otkako su SAD uspele da izvedu antidemokratski državni udar u Kijevu, fašistička ideologija duboko se infiltrirala u sve strukture ukrajinske države. Ukrajincima će biti teško da je uklone čak i onda kada njeni neuspesi postanu očigledni.

Pripadnici neonacističkog puka Azov i Nacionalne garde Ukrajine tokom jednog marša, Mariupolj, 15. jun 2019. (Foto: Evgeniya Maksymova/AFP)

Ruskim snagama će verovatno biti potrebno još četiri nedelje da unište ukrajinske snage na donjeckom frontu. Ruska komanda će onda morati da odluči koje delove Ukrajine želi da drži pod kontrolom. Pored Donjecka i Luganska, region severno od Krima je najverovatniji kandidat. Odesa i Dnjepar bi takođe i dalje mogli da budu na meniju. Ovi regioni mogli bi da budu državice pod lokalnom kontrolom ili federacija koja bi mogla da se institucionalizuje u neku novu državu.

Sve dalje od toga zavisi od spremnosti američke posredničke vlade u Kijevu da prihvati ruske zahteve. Rusija bi mogla da stane na tome ili da nastavi da kosi travu dok je svu ne pokosi.

Preveo Vladan Mirković/Novi Standard