„Не зна делија шта је Голија“, није то само велика планина богата буковом шумом на коју зими одлазиш само ако мораш, а силазиш само ако си храбар.

„Ово је шеста година како сам презимео овде, и како нисам силазио у село. Имао сам 15-ак година кад сам дошао овде, кад сам изашао из школе све сам датуме позаборављао. Овде то нама не треба ништа, ни датум, ни дан, ни месец, ништа. Гледамо у небо, према Богу и какво је небо и то ти је нама једино, сат нам не треба. Живим од стоке и планине. Лети живимо лепо, можеш да обрнеш пару, береш шипурак, клеку, печурку, боровницу, дрво сечеш, продаш стоку. Зими никако. Пред крај зиме је најгоре. Купимо пре зиме намирница шта нам треба за шест месеци и више не силазимо“, каже Дане.

Најтеже му је што нема струје, обећали су му, али још ништа.

„Имам соларни панел да напуним телефон и сијалицу. Јесенас су ми донели агрегат па смо убацили телевизор, ево 2022. година је сад. У Београд је можда код вас стигао пре 100 година, а код мене уочи Божића ове године, телевизор је први пут засјајио. Код нас ако хоћеш да пијеш воду, онда донеси. Ако хоћеш да се угрејеш исеци дрва па унеси у собу, ако хоћеш хлеба да једеш, умеси. Нема код нас као код вас изиђеш у град да једеш, те у ћевабџиницу, има сад сам видео носе на адресу кућну. Видим на телевизору оног са бициклом носи храну, код нас ако би га чекао, тачно би умро од глади“, рекао је Дане.

Њему новац није никакво богаство, већ срећа, здравље.

„С парама контакт немам, овде чим се узме новац одмах се потроши. Не пролазе мени сваки дан паре кроз руку, ја то једном месечно кад нешто продам, онда потрошим, не бројим сваки дан паре, као у граду по цео дан се хватају за новчаник“, рекао је Дане, који на Голији не живи сам.

Кристина има 19 година, у родном Сарајеву видела је емисију о Данету. Свидео јој се делија и дошла је усред зиме. Почетак љубавне приче горштака и девојке из града била је и више него занимљива.

„Видела сам га у емсији, свидео ми се. Честитала сам му што води такав живот, рекла сам му да бих дошла код њега. Привукло ме то што је озбиљан, хоће породицу, брак и није неки незрео“, рекла је Кристина.

Она је кренула из Сарајева 29. новембра, док родитељи нису знали где иде, па је морала да побегне.

„Једва сам чекала до дођем, нисам знала да ли ће ме стварно чекати на станици. Размишљала сам о томе да ћу доћи у другу државу, а да њега неће бити, бићу изгубљена. Чули смо се преко телефона у току пута, али још нисам била сигурна да ће ме чекати“, додала је Кристина.

Дане каже да као што она није веровала, тако ни он није веровао да ће она да дође.

„Тражио сам говеда, не могу да их нађем, а ја треба да идем за Пазар. Каква говеда, магла, ја само гледам у телефон, поруку да пишем. Али угасио ми се телефон и ја не знам да ли ће доћи. Одем, пусти говеда, дођем да напуним телефон. Целу ноћ нисам ока склопио, немам ја смирке, снег нападао и ја упалим трактор и само да идем. Могао бих пешке да стигнем за четири сата, али немам смирке код куће. Исто као што она није веровала, тако нисам ни ја веровао да ће она да дође. Сретосмо се ми, мени све непознато. Видео сам ја по градовима, љубе се и њуше, ништа их није срамота. Али за нас горштаке то није тако, ми одведемо жену у кревет па се тамо то чини, срамота пред другим људима. Сви ме у Пазару знају, ја се питах с њом и изљубих ка отац да јој умро, па кад зађосмо за зграду, ја је пољубих, пред народом не сме то“, каже Дане.

Три дана је провела код њега, а онда су отишли код њених родитеља да се упознају. Дане је тада први пут напустио Србију. Својом причом и појавом освојио је и њене родитеље. Прихватили су зета и пустили их у миру. Кристина је трудна трећи месец и они сада чекају бебу.

„Мало ме једино страх јер је прво дете, да ли ће све бити у реду, далеко је од доктора и града, ако се разболи, не могу да идем одавде. Срамота је да нема пута и струје за то дете, као што смо се рађали ми и стари, али је било друго време и другачије се живело, а сад је срамота“, каже она.

Они који треба да обећају, обећали су струју, сад постоји рок од шест месеци да се то и испуни, да имају фрижидер, топлу воду у бојлеру и да телевизор гледају без агрегата.

Извор: kurir, rts