Славко Јовичић је рођен 1953. године у Дољанима код Хаџића. Године 1990. године завршио је Вишу управну школу у Сарајеву и потом се запослио као замјеник начелника и инспектор у Државној служби безбједности.

Највећи дио рата Јовичић је био заточен у логору Силос у Тарчину у којем је остао заробљен три и по године. Он је послије 1.334 дана проведена у паклу логора, 19. јануара 1996. године (чак и два мјесеца након потписивања Дејтонског мировног споразума) размијењен заједно са другим затвореницима.

По завршетку рата почиње радити као инспектор државне безбједности у Министарству унутрашњих послова Републике Српске све до 2004. године, када је постао потпредсједник Савеза логораша Републике Српске. Ту функцију је обављао двије године.

Од 2006. до 2014. године био је посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Јовичић је свједочио да је логор смрти "Силос" био лабораторија за испитивање људске издржљивости, гђе су муслимански војници и чувари затворенике гледали као животиње које су свакодневно тукли, мучили на разне начине, убијали глађу и тровали разним лијековима.

“Логораши су мучени методама које су савременој цивилизацији и људском разуму непојмљиве и неразумљиве, што су утврдили стручњаци на основу исказа свједока”, написао је Јовичић раније на свом блогу.

Према његовом свједочењу, логораши су сваки дан добијали до пет кашика неке текућине и парче хљеба. За прва 63 дана проведена у логору Јовичић је изгубио 43 килограма.

Он је навео да су 1993. године муслимани из овог логора смрти почели да одводе логораше на прве борбене линије на Игману да би за потребе злогласне муслиманске јединице “Зулфикар” обављали најтеже физичке радове, док су у Храсници и на Јеврејском гробљу у Сарајеву даноноћно копали траншеје, правили утврђења, ровове и бункере.

У потресном свједочењу Јовичић је навео да је око 50 логораша, од којих шест из “Силоса”, убијено приликом изградње тунела испод аеродромске писте “Бутмир”, који су муслимани назвали “тунел спаса”, а био је “тунел српског страдања”.

Сва документација о овим злодјелима муслиманске власти била је предата бившем главном тужиоцу Хашког трибунала Карли дел Понте што је, истакао је Јовичић, био “Сизифов посао”, јер је она имала само један циљ – потпуно сатанизовати српски народ, док је злочини над Србима нису интересовали.

Према његовим подацима, од краја рата до данас више од 200 логораша расељених широм свијета, од Аустралије, Америке, Европе, те у Србији и Републици Српској умрло је од посљедица стравичних мучења у овом злогласном логору.

Јовичић је нагласио да су сви они са собом однијели своје истине, јер никада нису добили прилику да пред било којом правосудном институцијом свједоче о својим страдањима.

Иако је прошао голготу сарајевских логора, остао је да живи у Сарајеву, а у политику је ушао да се бори за истину о страдању Срба.

Биће сахрањен данас у 13.00 часова на гробљу Баре на Палама.

Фронтал