Otkud to? Pa, bez obavezne vakcinacije slabiji će umreti, a jači izgraditi imunitet i preživeti. Ako vam to zvuči kao fašistički princip, u pravu ste: to jeste fašistički princip.

Nedavno je Branko Marčetić objavio članak na ovu temu za američki Jacobin, a mene nije mrzelo da vam prevedem dva pisma koja se citiraju u članku. U prvom pismu, napisanom 1942. godine, Hitler iznosi planove za osvojene slovenske teritorije:

"U oblasti javnog zdravlja nema potrebe da se na potčinjene rase prošire dobrobiti našeg medicinskog znanja. To bi rezultiralo samo uvećanjem lokalnog stanovništva, te apsolutno zabranjujem da se na ovim teritorijama organizuju bilo kakvi krstaški pohodi koji se tiču higijene ili čistoće. Obavezna vakcinacija biće ograničena samo na Nemce. Lekari u nemačkim kolonijama brinuće se samo o nemačkim kolonistima. Glupo je nametati sreću ljudima protiv njihovih želja. I stomatologija bi za njih trebalo da ostate zatvorena knjiga."

U drugom tekstu, takođe iz 1942. godine, Hitlerov lični sekretar Martin Borman piše o pravilima upravljanja tzv. Istočnim teritorijama:

"Sloveni treba da rade za nas. Ako nam nisu potrebni, mogu slobodno da umru. Zbog toga je obavezna vakcinacija za njih suvišna, kao i druge nemačke zdravstvene usluge. Plodnost Slovena je nepoželjna."

Stvar je dakle jasna kao dan: fašisti su protiv obavezne vakcinacije, antifašisti su za. Fašisti neće "nametati ljudima sreću protiv njihovih želja", dok će antifašisti obezbediti univerzalno javno i društveno zdravstvo. To je, može biti, jedna od najvažnijih razlika između fašista i antifašista. To je i solidno dobar lakmus papir: ko su jedni, ko drugi, koliko ih ima, kako ih prepozati.

Pitanje koje ću postaviti je retoričko i nemojte odgovarati na njega:

Ima li uopšte danas na Balkanu antifašista?

Autor: Uroš Krčadinac