Nakon odlaganja i „nadmetanja“ sa novonastalim pandemijskim okolnostima, jedan od najcenjenijih muzičara i autora sa ovih prostora – Vlatko Stefanovski – održaće veliki beogradski koncert sa svojim triom V3, na beogradskom Tašmajdanu, 19. septembra.

Povod je prvenstveno predstavljanje aktuelnog izdanja „Taftalidze Shuffle“. Tokom razgovora, koji vam prenosimo u potpunosti, od Vlatka smo saznali mnoge zanimljive stvari o njemu, albumu i predstojećem beogradskom koncertu.

Vaš poslednji album nosi naziv „Taftalidze Shuffle“ i posvećen je skopskom kvartu Taftalidže. Za one koji nisu bili u prilici da posete taj deo Skoplja, opišite nam pomenuti kvart i zašto ste se odlučili da Taftalidže bude tema vašeg albuma?

Stefanovski: Taftalidže je naselje gde sam proveo najveći deo svog života. Izgrađeno je posle zemljotresa od humanitarne pomoći sa raznih strana sveta. Imao sam sreću da sa svojom porodicom živim u finskoj drvenoj kući, sa dvorištem, okružen sa brojnim sličnim kućicama. Krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih, to naselje je bilo kao bajka. Ili je možda moja perspektiva dečjim očima bila bajkovita… Pošto smo prošle godine svi bili u nekom lokdaunu i karantinu upravo tamo, setio sam se da je vreme da posvetim muziku svom naselju.

Ukoliko se osvrnemo na vašu diskografiju, nju poslednjih deset godina karakteriše povratak etno roku i klasičnom Leb i sol zvuku.

Stefanovski: Ne opterećujem se stilovima, ili kategorijama. Radim, snimam i aranžiram dok nisam zadovoljan sa rezultatom. A da li je klasični rok, ili balada, ili fjužn, to su već kategorizacije, zbog lakšeg arhiviranja. Moj posao je da proizvodim muziku, a ne da je raspoređujem po fiokama.
Vlatko Stefanovski. Foto: Ivan Dinić/Nova S

Vas karakteriše suptilan pristup muzici. Nikada niste želeli da od sebe pravite neku vrstu senzacije a, kao umetnik, imali ste puno razloga i povoda za to. Da li vam je nekada bilo krivo što se niste posvetili „toj strani“ medalje?

Stefanovski: Treba svirati senzacionalno, dobro je i izgledati senzacionalno s vremena na vreme. Ali u mom slučaju, snimanje spektakularnih video spotova nema smisla. Ima toliko toga po televizijama, a ništa od me od ponuđenog odavno ne dodiruje. Previše galame ni oko čega. Previše forme – malo sadržaja. Previše kandidata za crveni tepih… Estrada me nikada nije privlačila.

Izgleda da rokenrol nema puno upečatljivih, mogućih naslednika velikih muzičara i autora. Verujem da osluškujete šta se dešava u tom smislu u regionu i globalno. Šta ste zanimljivo čuli?

Stefanovski: Čekam da mi se neka pesma na radiju dopadne. Naravno i to se dešava, s vremena na vreme. Na pop stanicama sve su pesme slične, kao jaje jajetu. Sad je moderan taj „latino“ ritam koji podseća na „čoček“, i sve su numere u istom tempu, i producirane pod istim kalupom. Kad god naletim na stanicu sa klasičnom muzikom ostanem na toj frekvenciji.
Vlatko Stefanovski. Foto: Ivan Dinić/Nova S

Šta muzičarima danas najviše zamerate? Gde greše?

Stefanovski: Nemam ja pravo nikome ništa da zameram. Svi imaju pravo na svoj izraz, na svoj autorski ukus i pečat. Nema greške. Današnje je vreme takvo kakvo je, i ono formatira i umetnost i muziku. Svi imaju pravo da se slikaju, da komentarišu, da pevaju i igraju. Neka zabava traje – Let the good times roll!

Da se vratimo poslednjem albumu „Taftalidze Shuffle“, njime ste nas poveli na predivno putovanje – nadahnuto, inspirativno i jedinstveno. Zanima me da li je ideja bila koncept ili se on nametnuo tokom nastajanja tema za album?

Stefanovski: Koncept se pojavio sam od sebe. Unapred ništa nisam planirao. Imam mlade saradnike, veoma talentovane muzičare. Ivan Kukić na basu, i Jan Stefanovski na bubnjevima. Tu su i brojni gosti, prijatelji, na klavijaturama, vokalima i tako to. Proces je trajao desetak meseci. Zadovoljan sam sa rezultatima.

Nedavno ste izjavili da ste tokom pandemije vreme provodili u svom „Esoteria Sound“ studiju i da ste puno snimali i radili. Recite nam čemu ste najviše posvetili vremena?

Stefanovski: Rad u studiju je dosta specifičan. Jedan dan snimate bubnjeve, drugi dan gitare, treći dan vokale, pa onda verzije, dopune, pisanje/brisanje. Dok ne čujete ono što bi želeli da čujete. I pisanje tekstova je jedan suptilan proces. Nova reč, fraza, stih, strofa…

U poplavi svega i dostupnosti svačega, čini mi se da niko ne obraća više pažnju na – publiku. Šta vi u tom smislu primećujete, kakva je publika danas?

Stefanovski: Publici nemam šta da zamerim. Ona ima pravo da traži najbolje od izvođača, umetnika. Taman posla da kritikujemo publiku. Ako nam nedostaje, problem je u nama ne u publici. Nakon ove pandemije, primetio sam glad za koncertima, zabavama, provodima i druženjem.
Vlatko Stefanovski. Foto: Ivan Dinić/Nova S

Da li će publika na beogradskom koncertu čuti širi izbor pesama i tema iz vašeg impresivnog opusa?

Stefanovski: Nadam se da će se taj koncert i stvarno dogoditi. Moj trio je dosta svirao ovog leta, i dobro smo podmazali mašinu. Da, sviraćemo i nove i stare stvari, i manje poznate, i hitove ili naše evergrin pesme, Budite do tada živi zdravi!

Izvor: nova.rs 

Foto: Josip Regović