Dodik je govorio i o tome da li će BiH postati članica NATO, da li postoje razilaženja u mišljenju sa Aleksandrom Vučićem, ali i o navodima nekih analitičara da njegova retorika može da dovede do novog rata.

Zašto se žestoko se protivite novom Visokom predstavniku za BiH?

DODIK: Zato što je on sinonim za nezakonistost, za rušenje prava, međunarodnog prije svega. Zato što Visoki predstavnik u različitim likovima već 25 godina ništa nije doprineo tome da se Bosna stabilizuje. Osnovna misija međunarodne zajednice je bila da pomiri narode, mi smo se danas više razišli u BiH nego što je to bilo ranije. BiH ne funkcioniše, a Visoki predstavnik je prekršio mandat, Aneks 10 prije svega, i nije poštovao strane potpisnice koje su ga uvele u mandat, nego je postao eksponent jedne neformalne grupe zemalja koje su sebe nazvale Savez za implementaciju mira, gdje su SAD i mnoge druge zemlje. To je van Dejtonskog sporazuma. Taj Savjet za implementaciju mira nigdje ne postoji u Dejtonskom sporazumu, niti je imenovan bilo kakvom relevantnom rezolucijom Savjeta bezbjednosti UN da može da se bavi pitanjima. On je samo imenovano tijelo, naravno na bazi monopola i moći velikih sila kao što su SAD i EU, UK i druge. Oni su napravili neke nove prakse, a nisu poštovali unutrašnji ustavni poredak, tako da je ustavni poredak u BiH potpuno devastiran. Imate jednu situaciju - napisan ustav, a drugu imate u praksi, koja je suprotna ustavu, i svemu je tome u različitim vremenima i različitim likovima doprinosio ono što se zove Visoki predstavnik.

Ali upravo će Vaši protivnici reći da ste Vi ti koji činite ovu situaciju nemogućom i još kompleksnijom. Kažu da SNSD stoji iza blokade zakona na državnom nivou, da donosite neke odluke koje dižu tenziju u BiH i da je upravo zbog toga potreban Visoki predstavnik?

DODIK: To su sve blefovi međunarodnog faktora, oni su davno izašli iz svog mandata. I moj stav ne bi bio takav da oni nisu izašli iz svog mandata.

Da li je blef kada se odlikuju osobe koje su osuđene za ratne zločine?

DODIK: Dakle, osobe osuđene za ratne zločine su odležale svoje kazne. Oni su postali slobodni građani ovog društva, svugde u civilizovanom svijetu, nalaze se na slobodi. Apsolutno imaju sva građanska i politička prava.

To se ne odnosi na Radovana Karadžića?

DODIK: Naravno, Radovan Karadžić koliko ja znam nije ni dobio odlikovanje Narodne skupštine Republike Srpske, nego su to dobili Biljana Plavšić i Momčilo Krajišnik.

Ali, jeste dobio tablu sa imenom u Studentskom domu na Palama.

DODIK: Ne možete Vi zabraniti nekom narodu da po svom osjećaju obilježava neko vrijeme koje je prošlo. Dakle, šta je ovdje? Јa mislim da je glorifikaciji Karadžića u tom smislu više doprineo, najblaže rečeno, nejasan rad Haškog tribunala u kome je bilo predviđeno da sve Srbe koji odu tamo osudite, a da recimo jednog generala Gotovinu, nakon prvostepene presude oslobodite ili oslobodite Nasera Orića. Oslobodite mnoge druge i da za njih nema međunarodnog sistema pravde. A da samo za Srbe – bez obzira da li je neko učestvovao ili ne, ili ima li dokaza ili ne – da su svi osuđeni, tako da oni na taj način glorifikuju te ljude.

Kako će se osjećati, recimo, neki student Bošnjak koji ima puno pravo da zatraži smještaj u tom domu, a recimo cijela porodica mu je stradala u Srebrenici?

DODIK: Da, to je kompleksno, ali imate i Srba koji danas idu na fakultete u Sarajevo i oni imaju problem kada naiđu na ulicu Zelenih beretki, koja se nalazi u centru grada, gdje su smještene sve institucije BiH. Јa jesam za tu vrstu dijaloga i nisam za politiku tuk na utuk. Ali, naprosto, stvari stoje tako. Imate škole koje nose nazive dokazanih fašista iz muslimanskog naroda.

Ima i protivljenja, ako mislite na Busuladžića, u Sarajevu ima jasnog protivljenja tome?

DODIK: I dalje stoji tabla te vrste.

Da li treba na taj način reagovati na takve stvari?

DODIK: Јa sam za to da svi sklone i da ne vrijeđaju jedni druge, to je tačno, ali to nije, nažalost, tako. Imate situaciju, kao što sam rekao, ulicu Zelenih beretki. Institucije BiH nalaze se u toj ulici i sada Vlada RS piše neki dopis Savjetu ministara i mora da napiše ulicu Zelenih beretki. Naravno da to vrijeđa nas ovde, jer Zelene beretke su sinonim zla za srpski narod u Sarajevu.

Da li je to rješenje, da dok oni ne sklone, nećete ni Vi? Gdje će se doći?

DODIK: Doći ćemo tamo gdje smo i sada. BiH nije ni predviđena da uspije, to je eksperiment koji je nametnula jedna grupa političkih ličnosti, okupljenih oko Klintona koja je htjela da ovdje pokuša nemoguće, a to je da narode koji se ovdje nisu nikako ni slagali, koji nemaju nijedan zajednički datum koji obilježavaju, kao datum svoje pobjede ili zajedničkog stradanja, da narod koji je ratovao su ponovo gurnuli u BiH, po istom principu kao što je bila SFRЈ koja se tih godina raspala u ratu.

Da li baš nemaju datum? Šta je 25. novembar?

DODIK: Ništa. Niko to ne slavi... ja govorim da Srbin, Hrvat i Bošnjak nemaju nijedan datum osim Nove godine i Dana pobjede koji slavimo u BiH. Nijedan datum u prošlosti mi ne obilježavamo zajedno.

Ne bi se složili oni koji obilježavaju Dan ZAVNOBIH-a.

DODIK: Pa, ima onih koji obilježavaju, ali ima onih koji ne obilježavaju. Dakle, moje pitanje je kako možete obilježavati Dan ZAVNOBIH-a, a da ne obilježavate Dan AVNOЈ-a. Kako to može?

Јasna je ta Vaša pozicija, ali jasno je i da se mnogi sa Vama neće složiti i da je sada BiH međunarodno priznata država?

DODIK: Јa nisam sporio, ali nema šta sa mnom da se ne slažu. Ne slažu se sa činjenicama, ja samo govorim šta je bilo.

Posljednjih godina, čini se da Vi i Vučić imate različito stajalište po pitanju BiH i RS. Vi ste sve glasniji u nastojanjima izdvajanja Republike Srpske iz BiH. Da li se u tome vaša mišljenja razilaze?

DODIK: Očigledno. Vučić je čovjek koji je predsjednik Srbije, poštuje dokumente koje je Srbija potpisala. Rečeno je da je Srbija, odnosno SRЈ prihvata BiH kao međunarodno priznatu državu i tu se ništa naravno nije ni promijenilo. Ovdje je nepodnošljivo, nama su oteli prava. Ova Republika Srpska nije ona koja je Dejtonom predviđena, naša ustavna pozicija je drukčija. Sve je urađeno na bazi nasilja međunarodne zajednice i Visokog predstavnika i to je naš pristup i imajući u vidu da se ne želi razgovarati s nama, mi smatramo da je jedina održiva srpska zajednica i RS ukoliko ona izađe iz BiH, i da je to naše legitimno pravo.

Srbija je, upravo ste sami rekli, potpisnica. Zašto onda to tražite ako i Srbija nije saglasna sa tim?

DODIK: Ima tu mnogo stvari naravno. Srbija je posvećena odbrani svog teritorijalnog integriteta, koji podrazumeva i Kosovo unutra. I bilo bi međunarodno veoma sumnjivo da sada podržavate RS da izađe, a ne date da Kosovo ode.

Da li onda opisujete neki neiskren pristup?

DODIK: Јa razumijem poziciju Srbije, ali to ne znači da mi ne možemo da imamo svoj stav. Јa sam sa Vučićem od početka dogovorio da mi možemo da imamo različite stavove, ali se nećemo svađati i mi se ne svađamo. Govorio je o potrebi da se vodi realna politika, i mi vodimo realnu politiku. Realna politika ukazuje na to da moramo da se odvojimo.

Da li je realna politika kada Vi pozivate na nezavisnot Republike Srpske, a to bi po mišljenjima mnogih dovelo do rata na ovim prostorima?

DODIK: Ne bi dovelo do rata, to govore oni koji nemaju drugog argumenta. Mi smo prvenstveno za to da razgovaramo. Mi nismo protiv izvornog Dejtona, da vratimo pozicije koje su u Dejtonu dogovorene i da BiH kao zajednička državna zajednica egzistira. To nije nikakav problem. A BiH sa ovakvim skravljenjem Dejtonskog sporazuma i ustava, za nas je neprihvatljiva.

Često govorite o BiH kao o nemogućoj državi, ali se opet čuje da ta nemoguća država je takva upravo zbog djelovanja SNSD-a, pa ćete tako imati konstataciju da je zbog blokada SNSD-a na nivou države donesen jedan zakon prošle godine?

DODIK: To je podvala. Dakle, SNSD je trebao da pusti sve što neko očekuje da bi ona bila, a nema dokaza da bi ona bila dobra. Znate, sve što je uradio Visoki predstavnik na nivou BiH, a nije imao pravo, nije dalo nikakvu dobrobit BiH, zato Vi i ja danas pričamo na tu temu, da li je uopšte Bosna moguća ili ne. Dakle, nisam ja prvi koji je rekao o BiH kao o nemogućoj državi.

Vi ste sada najglasniji u tome?

DODIK: Јa govorim o tome, ali sve češće slušate analitičare, naučnike, pa i političare, ja se slažem sa tim. Ovo je nemoguća zemlja, kada imate Bošnjake koji idu sa porukom da su Srbi napravili genocid, da su svi Srbi učestvovali u tome, sa RS-om i Srbijom i da za to treba da budu kažnjeni, a da bi se kaznili, mora da se ukine RS, a oni koji to ne prihvataju, neka idu u Srbiju.

Znate da to nije zvanična politika.

DODIK: Nisam ni rekao da je to zvanična politika, ali ja svaki dan slušam to. Pre neki dan je Bakir Izetbegović rekao da smo mi neki genocidaši, pa da smo loš narod, pa svašta nešto.

Kažete da niste za rat, ali mnogi procjenjuju da bi osamostaljenje, neminovno dovelo do rata. Da li ste spremni da žrtvujete mir zarad osamostaljenja Republike Srpske?

DODIK: Nisam. Mi nećemo ratovati, ali se hoćemo braniti. Mi mislimo da mora postojati svijest o neuspjehu ove zemlje. Mi smo za mirni razlaz ove zemlje... imamo istoriju događaja ovde, ukoliko to ne ide, ta nemogućnost će se dokazivati dalje.

Znači, ne plašite se rata?

DODIK: Naravno. Nit sam ja ratni čovjek, niti bi to išta riješilo. Između Republike Srpske i Federacije BiH postoji granica, koja se zove entitetska granica. Ona nije uopšte upitna, što se nas tiče, mi nemamo namjeru da je pomjeramo, skraćujemo, povećavamo, ali imamo namjeru da je ojačamo, to je definitivno i jednog dana ćemo to i uraditi.

Da li su u pravu oni koji kažu da je sve to dogovor između političkih lidera u BiH - Izetbegovića, Čovića, Vas, da se skrene pažnja sa ekonomije, koja ne stoji najsjajnije?

DODIK: Nisam siguran da ne stoji najsjajnije, ne stoji sjajno, ali stoji dobro. Svakako, to govore oni koji ne znaju kako bi to riješili, nije ovde problem ni Milorad Dodik ni Bakir Izetbegović, ovde je problem istorija, odnos među narodima, ovde je problem što Vi ne možete da napravite građanski uređenu zemlju, naprosto zbog istorije svega što se dešavalo.

Ustav kaže da Republika Srpska ne može da se izdvoji iz BiH?

DODIK: U Ustavu piše da međunarodne konvencije, kao što su konvencija o slobodama i drugim pravima naroda, imaju primat nad domaćim zakonodavstvom. U toj konvenciji piše da narodi imaju prava na proces samoopredijeljanja. Ako na tom prostoru postoji međunarodna samouprava, onda je dužna da pomogne narodu da ostvari pravo na samoopredijeljenje, a to što pokušavaju da naprave praksu odnosno predstavu o tome, to je neko drugo pitanje.

Sudeći prema zakonu i prema nekim drugim izvorima, BiH ide ka članstvu u NATO. Hoće li i kada BiH postati članica NATO?

DODIK: Nije tačno, gdje ste to našli?

Piše u Zakonu o odbrani BiH.

DODIK: Nigdje ne piše, to su pokušali da nam nametnu.

U Zakonu o odbrani BiH stoji da će država raditi sve da postane članica NATO.

E to je, piše da će raditi, ali je BiH donijela Program reformi, koji je usvojen na nivou Predsjedništva, u kojem ja sjedim, gdje je rečeno da je saradnja predviđena, ali članstvo se ne prejudicira. Mi smo se opredijelili za neutralnost, RS i jeste ta priča o Zakonu, postoje neke kontroverze vezane za taj zakon, zamislite da Vi imate zakon, imate pravnika koji će Vam osporiti da li je dispozicija jedne takve odredbe moguća, da Vi kažete, mi ćemo raditi i da je to nešto obavezujuće. Evo, radićemo, ali na NATO integracijama ne radimo. Znači, nema NATO.

Možete li da kažete da BiH nikad neće ući u NATO?

DODIK: Nikad, dok ja odlučujem, a što bi bila? NATO je bombardovao Srbe, nas, bombardovao Srbiju, osiromašenim uranijumom...

Ali to nisu nove informacije, prije desetak godina, Vaša stranka je činila korake na približavanju?

DODIK: Mi smo rekli da prihvatamo Parnerstvo za mir, i BiH se nalazi u Partnerstvu za mir i nekim drugim programima saradnje sa NATO, kao što je saradnja u međunarodnim operacijama mira, Avganistan i neke druge. Sad imamo problem jer se SAD povlači iz Avganistana, predstoji nama odluka, a ja se zalažem da se povuku naši.

Kažu da javno kritikujete NATO, ali da sve u vezi sa evro-atlanskim integracijama potpisujete, pa se navodi primjer Programa reformi koje su, prema tvrdnji Željka Komšića, samo kozmetička izmjena u odnosu na onaj ANP?

DODIK: Evo, slušajte NATO, nemojte slušati ni mene ni Komšića, koji je rekao da je to program saradnje u kojem rečeno da se članstvo ne prejudicira i da je za to potrebna nova odluka BiH. Željko Komšić može da govori, naravno, on treba da objasni zašto ranije nije bilo riječi ne prejudicira se članstvo, a sada postoji.

Na sajtu NATO piše da BiH ima plan da pristupi.

DODIK: Onda ga nisu promijenili nakon ovog programa reformi, ja sam razgovarao sa predstavnicima NATO, on kaže da je sve što se tiče saradnje u redu, a što se tiče članstva, mora postojati nova odluka. Na kraju krajeva, nije NATO neozbiljna organizacija da ovako nesređenu i neartikulisanu državu primi u svoje članstvo da napravi probleme. To sam, recimo, čuo od četiri predsjednika država koji su članovi NATO.

Hoće li biti povučena odlikovanja osoba koje su osuđene za ratne zločine?

DODIK: To je stvar parlamenta. Koliko znam, parlament je odlučio da neće. Mislim da neće, mislim da ne treba.

Koji je plan za izbore 2022, za šta ćete se Vi kandidovati?

DODIK: Pa, još ću da vidim. Opcije su član predsjedništva i Predsjednik Republike Srspke, neću na parlamentarnu listu ili da se ne kandidujem uopšte.

Izvor: agencije