Istakao je to mikrobilog i virusolog iz Veterinarskog specijalističkog instituta “Kraljevo” iz Kraljeva Milanko Šekler, doktor veterinarskih nauka, koji je prvi sa svojim naučnim timom koji su činili još Dejan Vidanović i Bojana Tešović “pročitao” genom virusa korona u Srbiji, a rezultati su upisani u svjetsku bazu podataka.

Šekler je koordinator nacionalne referentne laboratorije za avijarnu influencu, groznicu zapadnog Nila i infektivni bronhitis  (korona kod životinja) Specijalističkog veterinarskog instituta u Kraljevu. Iza njega je bogato iskustvo u borbi protiv zaraznih bolesti životinja, a s obzirom na to da u ustanovi u kojoj radi imaju potrebnu opremu, znanje i dobro vladaju tehnikom sekvenciranja, on i njegov tim su još na početku pandemije, prošle godine, priskočili u pomoć i radili dijagnostiku i za ljude, kako bi pomogli kolegama.

Nakon što su analizirali desetak uzoraka korone, predali su rezultate Kriznom štabu, a potom dobili zadatak da zajedno sa Medicinskim fakultetom u Beogradu urade oko 300 uzoraka.

- Radili smo celu godinu. Videli smo da virus mutira i da je retko koji uzorak bio isti. Od jedne čestice virusa napravi se 10.000 potomaka, umnožava se do besvesti, a svaki taj potomak razlikuje se za poneki nukleotid, principom slučajnosti i grešaka. S obzirom na to da virus ima 30.000 nukleotida, kao knjiga od 30.000 slova, u tom brzom umnožavanju napravi se po nekoliko grešaka, slikovito svaki taj potomak razlikuje se za po neko slovo. Virus je kao živa materija i non-stop se menja. Kao što i mi ljudi imamo svoje potomke koji poprilično liče na roditelje, ali se i pomalo razlikuju, tako je i sa virusom korona - pojasnio je Šekler.

Da li to znači da su ti “potomci” virusa jači ili slabiji?

ŠEKLER: Isto je kao sa ljudima, nema pravila da li će kćerka i sin biti jači ili slabiji od roditelja. To je od Boga. Tako je i sa virusom, čista priroda i slučajnost, neki virusi se lakše prenose i oni prevladaju i brže se umnožavaju. Trenutno postoji 15.000 do 17. 000 mutiranih oblika korone, ali se priča samo o onima koji se najviše prenose, poput britanskog ili južnoafričkog soja. I ti mutirani oblici ne mogu da miruju, nastavljaju da mutiraju. Virusologija je živa stvar. Pandemija koju imamo je aktivna borba između ljudi i novog virusa korona. Sve dok se ne postigne ravnoteža, to će biti borba. Onog trenutka kada se virus prilagodi nama i mi njemu to će postati potpuno nebitno.

Nešto slično prošli smo sa takozvanim svinjskim gripom?

ŠEKLER: Tako je. Svinjski grip se pojavio 2009. godine kada je vladala panika, da li da se vakcinišemo, šta ćemo. Međutim svinjski grip je bio brži i on se brzo prilagodio nama, spustio patogenost, tako da je prošle godine u Srbiji od ukupnog broja dijagnostikovane influence svinjski grip činio trećinu, ali niko to pomenuo nije. Čak je i raspust bio produžen još dve sedmice zbog sezona gripa, ali niko nije napisao jedan redak o tome. Isto će da se dogodi i sa koronom, samo što je proces prilagođavanja duži i teži, jer je ovo potpuno nov virus za naš organizam, koji se poprilično razlikuje od svih ostalih jer je došao iz slepog miša. Proces prilagođavanja traje duže, ali će zahvaljujući vakcini biti skraćen.

Vakcinacija je počela i u Srbiji i Srpskoj, a mišljenja građana su podijeljena. Kako Vi gledate na to?

ŠEKLER: Oni koji misle da je sve laž, da je virus izmišljen i da vakcina ne treba oni bi trebalo u startu da se odluče da više nikada ne idu kod lekara. Baš me zanima kada nekome od tih što sve negiraju dete dobije napad slepog creva da li se raspravlja sa hirurgom da li treba da se radi operacija ili moli da mu spasi dete. Ako tada imaju poverenje, zašto sada prave dramu. Ili još gore, zamislite da je smrtnost od korone 30 odsto i da umiru većinom mlađi, kao što je bio slučaj sa Španskom groznicom kada su umirali uglavnom ljudi od 18 do 27 godina, da li i onda ne bi verovali. Mislite da bi tada neko smeo da se pojavi na televiziji i da kaže da je protiv vakcine? Ubili bi ga maljem ispred televizije. Siguran sam da bi mere u tom slučaju bile rigorozne, komšija na komšiju bi pucao samo ako bi mu došao u dvorište. Dizali bi kredite da kupe vakcinu, a lekare slušali kao Boga.

Razne se teorije prepričavaju, da virus ne postoji, da nas tamo neko truje iz aviona, da se putem vakcina ugrađuju čipovi?

ŠEKLER:  Čuo sam priče raznih genijalaca kako farmakomafija zarađuje na vakcinama i kako se sve ovo namerno radi samo da bi oni prodali vakcine. Mnogo više “Fajzer” zaradi na lekovima za potenciju koji mogu da se kupe u svakoj apoteci u slobodnoj prodaji, koji su skuplji od vakcine i pri čemu veliki broj onih koji ih koriste umre od loše upotrebe, a niko o tome ne priča. Ni lekovi za bolove i za smirenje koji se masovno kupuju nisu bez nus pojava ali to niko ne pominje. A prskanje otrovom iz aviona je posebna priča. Samo bih volio da mi oni koji to pričaju objasne ko sme da prska Rusiju koja svojim radarima može da detektuje leteće objekte veličine jajeta ili Ameriku. Gde se proizvodi toliki otrov i kako da životinje ne padaju od tog otrova? Zašto bi nekome ugrađivali čip kada postoji mobilni telefon pomoću kojeg mogu da prate i gde ste i sa kim pričate, šta guglate i tome slično. Zamislite ugrade čip u zadnjicu, pa još ako je deblja, to kad sedne ne može ni da šalje signal. Ta priča je presmešna.

Šta znači da neka vakcina štiti 95 a druga 85 odsto i da li je moguće zaraziti se i nakon vakcinacije?

ŠEKLER: Moguće je zaraziti se nakon prve doze, ali i nakon primene druge doze i  to je karakteristika svake vakcine. Ne postoji vakcina koja štiti 100 odsto. Vakcine protiv virusa korona koje imamo štite od 80 do 95 odsto. Poenta je da kada niko nije vakcinisan, svako ko se zarazi može da zarazi i druge koji nisu preležali “kovid 19”. Ako je vakcina deklarisana kao 80 odsto efikasnosti to znači da od milion vakcinisanih 800.000 neće da se razboli. To ne znači da neće da se inficiraju, ali znači da neće da dobiju nijedan simptom niti će saznati da su inficirani. Ostalih 20 odsto su takođe zaštićeni, ali će neki imati simptome, ali neće biti životno ugroženi i neće završiti na respiratoru. Vakcina garantuje glavu na ramenima i da nećete da se borite za život. Vakcina i starije štiti od smrtnosti sa istom efikasnošću kao i mlade.

Da li je važno kojom vakcinom se vakcinišemo?

ŠEKLER: Od samog početka sam bez dlake na jeziku i govorim samo sa aspekta nauke i višegodišnjeg iskustva. Isto je kao kada odete u prodavnicu da kupite crni hleb jer znate da je zdraviji, pa ako nema kupite koji ima, jer to nije razlog da budete gladni. Vakcine “Sputnjik” i “Sinofarm” su bezbednije vakcine, posebno “Sinofarm” zato što je napravljena na standardnoj platformi kako se prave vakcine već skoro 100 godina. Ona je potpuno bezbedna  i spora. Treba vreme da organizam nađe mrtve virusne čestice, razgradi ih, “uzme im meru”, rasturi sve na sastavne delove i da pravi zaštitu i to organizam radi nedeljama. Onda imuni sistem počinje da proizvodi oružje za tu vrstu virusa. Kod ostalih vakcina taj postupak je skraćen, tako da se kod vakcine “Fajzer” dve sedmice nakon prve doze stvaraju antitela, kod “Sputnjika” 18 dana nakon prve doze, a kod “Astra-Zeneke” nekoliko dana pre revakcine već postoje antitela. Nakon revakcinacije sa bilo kojom od ovih vakcina, posle desetak dana već postoji određen nivo zaštite od infekcije. Sve ove moderne vakcine se baziraju na pravljenju antitela za protein koji je slikovito prikazan kao onaj šiljak kada nacrtate koronu, tako da naš organizam zauzme vrhove tih bodlja i virus ne može da uđe u ćelije, dok kineska vakcina pravi zaštitu za bodlje, ali i telo virusa, za sve.

Jeste li se Vi vakcinisali i kojom vakcinom?

ŠEKLER: Jesam. Moj izbor je bio “Sputnjik V”, međutim u tom trenutku u Kraljevu nije bilo “sputnjika” i vakcinisao sam se kineskom vakcinom.

Istakli ste da antitijela nisu jedina zaštita?

ŠEKLER: Organizam ima dve osnovne grane imuniteta, jedna je humoralni imunitet, a drugi celularni. Ovaj prvi, podrazumeva hemijske supstance koje naš organizam proizvodi, a najčešće su to antitela koja se vezuju i neutrališu protivnika. Druga grana imuniteta su limfociti, ili “policajci” koji momentom vakcinacije dobiju sliku “zlikovaca”, organizam ih mobiliše i oni dobijaju zadatak da kruže čitavim organizmom sa podacima o protivniku i jure ga, kada ga nađu, progutaju ga i razgrade, kao pravi vojnici.

Kada pričamo o vakcinama ne možemo a da ne pomenemo takozvane “kovid” pasoše. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?

ŠEKLER: U veterini, ako želite da putujete sa psom u Švajcarsku ili bilo gde postoje pravila već decenijama, a ona su sledeća, morate da odete u ovlašćenu instituciju da se uzme krv psa, izmere antitela na besnilo i da taj nalaz ne bude stariji do dva meseca. Kada vam carinik zatraži papir, dajete pedigre, a potom i taj drugi na kojem se vidi potreban nivo antitela. Isto važi kada kupujete kravu i želite da uvezete u Srbiju ili Republiku Srpsku. Ona kada dođe mora u karantin odakle ne sme nikuda 40 dana, uzima se uzorak krvi uradi analiza na sve bolesti koje mogu biti unete u zemlju. Ta pravila u veterini važe decenijama. Sa ljudima je očigledno drugačije. Možemo sada da odemo na Tajland, pa malo do Brazila a kada se vratimo niko nas neće pregledati da li smo neku egzotičnu bolest tamo pokupili i da li smo doneli neku zarazu. Ispostavlja se da ta krava koju uvezemo ima svoju vrednost, a mi ne vredimo ništa. Vredimo samo u delovima, daleko bilo, ako mlađi čovek umre, vredi u delovima mnogo, a ovako dok si živ ne vrediš ništa. Više vredi krava. Za sve ovo što bismo mogli nazvati “kovid” pasoš za stoku gazda plaća sve potrebne mere tako da se čini da sve zemlje više vode računa da se ne unese neka bolest za stoku, nego za ljude, što je potpuno apsurdno. Važnije je da li će stići besnilo pa ti zaraziti pse, nego da li će čovek doneti zarazu od koje će umirati ljudi. Karantin je prva uvela još Dubrovačka republika, da bi se zaštitila od kuge, nismo mi to preko noći izmislili. Nažalost, danas nam je zdravlje najskuplje, a ljudski život nikada nije bio jeftiniji.

Iako traje vakcinacija, slušamo svakodnevne apele da i dalje poštujemo sve propisane mjere. Štite li nas maske?

ŠEKLER: Normalno da mora da se nosi maska i drži fizičko rastojanje. To su elementarne epidemiološke mere kada je reč o kapljičnim virusnim infekcijama. Njihova uspešnost se ne dovodi u pitanje. Ti antimaskeri koji tvrde da nošenje maske nema smisla, treba im ponuditi da odu na “kovid” odeljenja, pa i ako nisu lekari da leče zaražene, onda da ih okreću, da čiste oko njih. Ako ne veruju neka pristanu da bez maske budu među tim bolesnicima. Ja kada sam radio uzorke samo sam nosio masku i nisam se inficirao.

Čime se bavite kada ne proučavate viruse?

ŠEKLER: U slobodno vreme čitam knjige i pišem kolumne na razne teme. Imam veliku biblioteku, a slikam i ulje na platnu. Osim toga, pratim astronomiju.

Šta zvijezde kažu, kada će sve ovo da prođe?

ŠEKLER: To me svi novinari pitaju, a ja kažem kada neko spremi lovu veliku tada ću da kažem, a da tu informaciju prodam za džabe, to ne. Šalu na stranu, mnogo brže i mnogo pre nego što 99 odsto ljudi misli.

Ljubav prema Srpskoj

Kada smo Vas pozvali za intervju, rekli ste rado ćete govoriti za Republiku Srpsku?

ŠEKLER: Volim Republiku Srpsku i imam mnogo prijatelja tamo, a i sarađujemo sa kolegama u Veterinarskom institutu “Dr Vaso Butozan”. Kako da ne volim narod koji 100 odsto voli Srbiju kao svoju zemlju i ne pravi razliku.

Izvor: glassrpske.com