Dva bivša šampiona Evrope odigrali su, tradicionalno, ekstremno uzbudljiv meč.

Zvezda i Milan kao da ne znaju da odigraju "dosadnu", predvidivu utakmicu, sa očekivanim ishodom i rezultatom, ma kakav odnos snaga bio.

Da do tako nečeg ne dođe ovoga puta, pobrinula se četa fudbalskih ratnika koju predvodi Dejan Stanković.

Milan je u Beograd došao kao jedna od najboljih ekipa Serije A, kao ekipa koja važi za apsolutnog favorita, tim izbalansiran iskustvom i mladosti, tim vredan oko pola milijarde evra...

Iako nije bilo navijača, Beograd je još jednom, po ko zna koji put i u kojem sportu, dokazao da se utakmica ne igra na papiru, u mislima, na virtuelnim konzolama, sportskim prognozama ili tiketima, već na terenu.

Crvena zvezda je na tom terenu ostavila silnu energiju, želju, znoj, upornost i srce, pretrčala kilometre, dala zadnje atome snage, sve kako bi bila rame uz rame sa najvećima.

"Rosoneri" jesu izašli sa kombinovanim sastavom, verovatno su u mislima već imali Inter, sa kojim se u nedelju sastaju u jednom od presudnih mečeva u domaćem prvenstvu, ali takvih izgovora ima na obe strane, uzevši u obzir da srpski šampion nije mogao da računa na jednog od najvećih kreativaca Aleksandra Kataija, ali i bez goriva ovog kluba - navijača.

Bilo kako bilo, ono što se moglo videti na terenu, jeste to da Crvena zvezda može da pokaže zube svakom rivalu, da može da se nadigrava, napada ili brani mnogo jače od sebe i na kraju krajeva, da ako mora - bude spremna da skupo proda svoju kožu.

Ako neko zna kako igrati, nervirati i nanositi štetu Milanu, to je Dejan Stanković. 

Kada je dolazio na klupu ekipe koja ga je lansirala u sam vrh svetskog fudbala, o Stankoviću se moglo čuti kao o sjajnom pedagogu, motivatoru, ali ne i o stručnjaku.

Osim što je dokazao da su priče o pedagogu i motivatoru blago rečeno tačne, Stanković iz dana u dan demantuje one o njegovom znanju taktičkih i stručnjačkih bravura.

O tome koliko su fudbaleri Crvene zvezde spremni da poginu za grb na prednjoj strani dresa, govore rezultati, ali možda i više od toga odnos svakoga prema svom saigraču.

Fantastično suđenje grčkog sudije Sidiropulosa, o kojem je stručnjak u studiju RTS-a Dejan Nedić imao samo reči hvale, na momenat je zakazalo u trenutku kada je Njegoš Petrović bio fauliran na sredini terena.

Očekivala se pištaljka koja označava faul, a kada do nje nije došlo, četvorica fudbalera Zvezde, krenula su da isprave pravdu i osvete jednog od svojih najmlađih saigrača. Dejan Stanković je u toj situaciji umalo i sam prešao granice terena i pomogao svojim momcima.

Takve, kao i situacije kada Degenek ide glavom da izblokira šut Kastiljeha, kada već nije mogao nogama, ili kada Stanković rečima hrabri Radovana Pankova, koji je postigao autogol i skrivio jedanaesterac, dovoljno govore o timskoj hemiji i stanju svlačionice Crvene zvezde.

Kao što je Deki i obećao, Crvena zvezda nije odstupila ni centimetar pred favorizovanim rivalom, već pokazao zube.

Što se tiče taktike, moglo se uočiti da se Crvena zvezda za ovaj meč opredelila za formaciju sa tri štopera, ali pet defanzivno orijentisanih igrača, nešto što je radila i protiv Hofenhajma i što se pokazalo kao više nego dobra zamisao Stankovića, da što je više moguće limitira napade protivnika, a potom sa velikim brojem igrača prelazi u napadački fudbal.

Takođe, odluka da nakon što je ostao sa desetoricom, ne brani poraz od jednog gola, već po skupu cenu proba da dođe do izjednačenja, govori o trenerskoj smelosti Stankovića.

Crvena zvezda je želela fudbal, a ne opstrukciju igre, nadigravala sa jednim Milanom, bila svesna svojih nedostataka, ali takođe i svojih mogućnosti.

Ono što se ponavlja kroz čitavu istoriju fudbala, a pogotovo srpsku - jeste da velike utakmice i Evropa ne praštaju greške, bile one male ili ogromne.

Radovan Pankov, verovatno jedan od najvećih "zvezdaša" i momaka koji od malih nogu živi za Crvenu zvezdu, koštao je večeras svoj klub dva gola gostujuće ekipe, koja vrlo lako mogu da presude čitav dvomeč.

Na Pankovu, ali i svima ostalima, je da na takvim greškama uči, da dignute glave nastavi da radi, napreduje, da se bori, kako bi se one sledeći put u što manjem broju ponavljale.

Crveni karton Rodića, kao i prikupljeni kartoni Mulunovića, zbog kojih obojica neće igrati narednog meča, su takođe izuzetno bitni faktori ovog dvomeča, znajući da Zvezda nema pravu rezervnu opciju na poziciji levog beka, dok je rotacija štopera skraćena povredom Erakovića.

Milan je uprkos svemu: poništenim golovima, penalima, crvenim kartonima, dramatičnim momentima, imao prednost od 2:1 i pobedu u džepu.

Velika greška koju Milan nije naučio od kolege iz vrha svetskog fudbala - Liverpula, jeste da se nikada ne opušta kada je Milan Pavkov na protivničkoj polovini.

Uprkos evidentnom padu forme u odnosu na meč sa engleskim rivalom, Pavkov je još jednom dokazao da se radi o nepredvidivom napadaču, svojevrsnom "džokeru", koji prkosi i pisanim i nepisanim pravilima.

Gol Pavkova u 90. minutu doneo je veliku radost, ali i zadržao nadu za čudo i plasman u narednu fazu.

Na Zvezdi ostaje da pokaže da li je ono nezamislivo i neostvarivo ipak moguće, ili su fudbaleri srpskog šampiona "preživeli kako bi umrli drugi dan".

Izvor: rts.rs