Sa predstavnicima uspešnih porodičnih firmi, velikih, malih i srednjih preduzeća u Srbiji razgovaralo se o tome kako u trenutnom stanju u zemlji donositi odluke, kako održati poslovanje, kreirati marketinške i komunikacijske aktivnosti i kako je biti žena u porodičnoj firmi.

Prilikom otvaranja konferencije ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i vlasnik porodične firme, Tomislav Momirović, je izjavio: “Moja porodica i ja imamo kompaniju sa tradicijom već više od 30 godina. Stvarali smo u najtežim vremenima i shvatili da svako vreme generiše različite prilike. Mi kao porodična kompanija smo znali da biznis ne može da funckioniše na porodičnim osnovama odnosno može, ako je mali. Ipak kada imate kompaniju, biznis mora da se zasniva na čistim i preciznim odnosima. Cilj ministarstva koje vodim je da očuvamo makroekonomsku stabilnost i da mala i srednja preduzeća, koja inače rade tako što su povezana sa većim sistemima, opstanu. Bitno je da funkcioniše ceo ekonomski sitem, jer ako on nije u redu, teško će i porodične firme funkcionisati”.

Na otvaranju konferencije šefica delegacije Evropske investicione banke u Srbiji Dubravka Negre je istakla da će podrška malim biznisima nastaviti da bude jedan od prioriteta Evropske investicione banke (EIB) kako bi se pomogao oporavak od posledica pandemije.

“U toku ove godine mobilisali smo preko milijardu evra za region kako bi se nadomestili najhitniji deficiti i ojačala infrastruktura. Za srpska mala i srednja preduzeća potpisali smo nove zajmove i garancijske šeme koje će pomoći kompanijama da očuvaju likvidnost i radna mesta, kao i da unaprede svoje digitalne kapaciteta i razviju poslovanje. Podržaćemo i zapošljavanje mladih, žensko preduzetništvo i finansiranje mikro i startup kompanija. Ulaganjem preko dve milijarde evra u privatni sektor Srbije, EIB je do sada pomogao očuvanju preko 320 000 radnih mesta”, navela je Negre.

Dragan Močević iz centra za edukaciju “Pro Educa” je istakao da su porodične firme važne za svaku domaću ekonomiju, jer su u trenucima krize pouzdanije i stabilnije da ostanu na tom tržištu. Osim toga, predstavljaju najčešći oblik firme na svetu i zapošljavaju preko 50 odsto svetske populacije. Ono što je loša vest jeste da mali broj porodičnih firmi pređe u narednu generaciju. Prema svetskim istraživanjima, 72 odsto firmi “ne preživi” transfer u drugu generaciju. “Iako su porodične firme stub razvoja ekonomije, još uvek ne postoji razvijena svest o njihoovm značaju, kako u stručnoj javnosti, medijima, ali ni u politikama u raznim ministarstvima koja su zadužena za privredu”, zaključio je Močević.

Na tema prvog panela “Značaj porodičnih firmi i MSP za privredu Srbije” govorili su ekspert za socijalno bankarstvo u Erste banci Vladimir Jovanović, direktor firme “Logik” Veljko Radovanović i jedan od osnivača “Limunda” Vladimir Nikolić.

“Ključni izazov, bez obzira na to iz kog sekotra i koje su veličine firme, predstavljalo je očuvanje poslovanja i zaposlenih. Tokom pandemijske krize Erste banka je realizovala projekat “Verujemo u pravu podršku” u kome smo sredstva namenjana za oglašavanje naših proizvoda, preusmerili na TV i online reklamnu kampanju kroz koju smo predstavili proizvode i usluge naših klijenata i učinili ih vidljivijim širom Srbije”, istakao je ekspert za socijalno bankarstvo u Erste banci Vladimir Jovanović.

Direktor firme “Logik” Veljko Radovanović izjavio je da kada je u pitanju odabir dobrih kadrova, glavni problem svih preduzetnika jeste da u svojoj glavi prelome da deo nekih svojih poslova prebace na nekog drugog. “Za dobrobit te firme treba angažovati profesionalne ljude koji mogu da unaprede poslovanje. Treba znati da će ta firma u jednom trenutku prerasti nas kao vlasnike i direktore”.

“Izazov koji imaš kada počneš da rasteš, jeste taj što se onaj inicijalni nalet i lični pečat, kako raste kompanija, menja i transformiše. Zato ta transformacija treba da bude proces, jer ako se realizuje suviše brzo i rigidno, može da se izgubi ta inovativnost i ono što je tu kompaniju činilo interesantnom na početku. To naročito može da bude bolno za ljude koji su dugo u kompaniji”, naveo je Vladimir Nikolić.

Na drugom panelu na temu porodičnih firmi u doba korone, ali i o tome kako je biti žena u porodičnoj firmi, govorili su Dubravka Popović, direktor RTV Santos, Milica Čalija, suosnivač i direktor „Anđeli“, Milorad Cilić, Gazdinstvo Cilić i Ana Dolovac, osnivačica porodične firme „Dolovac Organic”.

“Suprug i ja imamo zajedničku neku opšu viziju i vrednosti, ali u pojedinim slučajevima je različito sagledavanja posla jako dragoceno. Potpuno je drugačiji pristup poslu žene i muškarca, drugačiji su motivi s kojim žene ulaze u posao. Kada je u pitanju žensko preduzetništvo, ima malih pomaka, sve više ima žena i ženskih udruženja koja podstiču to žensko preduzetništvo”, navela je Čalija.

Direktorka RTV Santos Dubravka Popović navela je da njen otac osnovao firmu, a da su sestra i ona druga generacija. “S obzirom na to da sam već 10 godina direktor firme, zanimala me je tema žensko preduzetništvo. Mislim da su žene shvatile da ženski biznis treba da se radi i na ženski način, a ne da glumimo muškarce. Smatram da žena treba da bude upisana kao vlasnik ili suvlasnik, jer često se dešava da je muž upisan kao vlasnik, a žena se podrazumeva”.

O tome kako je pandemija uticala na poslovanje, Ana Dolovac osnivačica porodične firme „Dolovac Organic” istakla je: “Kada je počela pandemija osetili smo nagli pad potražnje, ali kako je vreme odmicalo došlo je do povećane potražnje kada su ljudi shvatili da moraju da ojačaju svoj imunitet”.

Ona je dodala i to da je važno imati skladne porodične odnose, i međusobnu podršku jer ne možete sve sami.

Kada je u pitanju porodični biznis “Gazdinstvo Cilić” Milorad Cilić je naveo: “Otac je radio u državnoj vinariji, a ja sam se bavio transferom znanja u inostranstvu, te je zajednička ideja bila da krenemo zajedno i da presek nekih naših iskustava da jedan zajednički prozvod. Ono što je važno je da smo mi na početku podelili odgovornosti između sebe”.

Porodične firme čine jedan od ključnih temelja svetske ekonomije, u najrazvijenijim zemljama predstavljaju najčešći oblik firmi, ostvaruju više od 50% GDP-a, stvaraju više od 60% zaposlenosti i otvaraju 75% novih radnih mesta. Iako je u industrijskim zemljama 70% firmi u rukama porodica, ujedno 70% tih porodičnih firmi ne preživi transfer iz prve u drugu generaciju, dok 95% porodičnih firmi ne nadživi treću generaciju. To je često posledica nedostatka pripreme narednih generacija da savladaju zahteve proširenog poslovanja, prepoznaju sve jake strane svoje firme, a slabosti otklone u najboljoj meri. Slična situacija se može očekivati i sa porodičnim firmama kod nas.

Celokupnu konferenciju možete pogledati na linku: https://www.youtube.com/watch?v=wTITqhqW5TM

Izvor: nadlanu.com