Светог Георгија, односно Ђорђа, црква помиње као великомученика и борца за хришћанство.

Одбио је послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана, изјавивши да се не плаши да умре за своју веру, па је погубљен 303. године.

Проповедао је новозаветну веру и, по предању, чак је и цареву жену Александру успео да преобрати у хришћанство.

Обоје су осуђени на смрт одсецањем главе, а предање каже да је царица преминула пре извршења царске наредбе.

На овај дан празнује се пренос моштију Светог Георгија из Никомидије у град Лиду палестинску, по личној жељи светитеља. У време цара Константина, побожни хришћани сазидали су прелеп храм посвећен Светом Ђорђу у Лиди, где су положене мошти светитеља.

У нашем народу светац се слави два пута годишње. По неписаном правилу, они који славе данашњи Ђурђиц, за славску икону узимају ону на којој светац стоји, са мачем или копљем у десној руци. Они који славе Ђурђевдан, 6. маја, за славску икону користе ону на којој је Свети Ђорђе приказан на коњу како пробада аждају.

Ђурђиц је слава или преслава многих породица и места, сматра се еснафском славом обућара и кројача. По народном обичајном календару, данас се не раде тешки послови и ручни радови.

Извор: РТС