Prosječna cijena električne energije u BiH za domaćinstva je 6,6 evrocenti, dok je prosjek u EU, prema ovim podacima, u prošloj godini iznosio 21,6 evrocenti i veći je za 3,7 odsto u odnosu na godinu ranije.

U evropskim zemljama koje nisu dio EU najvišu cijenu električne energije za domaćinstva plaćaju Crnogorci, odnosno 10,32 evrocenti, dok su najniže cijene u Srbiji i BiH. Cijena električne energije u Ukrajini je 7,66 evrocenti, što je više nego u BiH. Iako taj podatak nije naveden u samom izvještaju, može se logički zaključiti da su cijene električne energije u BiH i Srbiji najniže u Evropi.

I ako se u medijima u BiH proteklih godina moglo često pročitati da su cijene gasa u BiH najviše u Evropi, prema podacima iz ovog izvještaja, to je daleko od istine.

Prema tim podacima, cijene gasa u BiH za domaćinstva su od 2013. godine u relativno postojanom padu. Te 2013. godine cijena gasa u BiH za domaćinstva je iznosila 5,2 evrocenta po kilovat-času i naredne dvije godine je blago padala. Međutim, 2016. godine cijena je naglo pala na 3,1 evrocent po kilovat-času, da bi se prošle godine neznatno povećala na 3,2 evrocenta po kilovat-času.

Najvišu cijenu gasa u EU plaćaju domaćinstva u Njemačkoj i Danskoj, 29,8 evrocenti po kilovat-času. Najniže cijene gasa u EU plaćaju bugarska domaćinstva, i to 9,8 evrocenti po kilovat-času.

Inače, cijene za industriju su nešto više od cijena u domaćinstvima širom Evrope, ali odražavaju slične trendove.

Što se tiče evropskih zemalja van EU, najskuplji gas plaćaju Makedonci, čija su domaćinstva prošle godine morala izbrojati šest evrocenti po kilovat-času, ili dvostruko više nego u BiH. Cijene u Srbiji su približne cijenama u BiH, dok povoljnije gas plaćaju domaćinstva u Gruziji, odnosno 1,35 evrocenti, i u Ukrajini, oko 2,8 evrocenti.

Iz ovih podataka proističe da činjenica da Srbija i BiH nemaju diverzifikovano snabdijevanje gasom ne utiče na povećanje cijene gasa, s obzirom na to da Rusija ima monopol na ovom tržištu. Istina, tržište BiH je veoma malo i pitanje je kako će se kretati cijena ako se izgradi gasna infrastruktura za šire snabdijevanje stanovništva i industrije.

Ipak, jedna od obaveza BiH na putu ka EU je diverzifikacija snabdijevanja gasom, odnosno sprečavanje da jedan dobavljač, u našem slučaju Rusija, ima monopol nad tržištem. Diverzifikaciju snabdijevanja gasom žele i SAD, a prvi konkretan korak ka tom cilju je potpisivanje sporazuma između Beograda i Prištine u Vašingtonu o obavezivanju diverzifikacije snabdijevanja gasom.

Što se tiče cijena gasa i električne energije, Ratko Kovačević, portparol Uprave za indirektno oporezivanje BiH, kaže za “Nezavisne” da se u BiH za struju ne plaćaju posebni porezi, odnosno akcize, ali da bi se to možda moglo promijeniti.

“BiH će u procesu usklađivanja propisa morati mijenjati i Zakon o akcizama, ali u postojećem Zakonu o akcizama u BiH koji je u primjeni trenutno se ne plaća akciza na električnu energiju. Nacrt novog Zakona o akcizama je kod Upravnog odbora UIO BiH”, kaže on.

U Ministarstvu finansija i trezora BiH “Nezavisnim” je juče rečeno da nemaju informacije da bi u novom Zakonu o akcizama moglo doći do uvođenja akciza na struju.

Što se tiče gasa, Kovačević kaže da se takođe ne plaća akciza, ali da se pored poreza na dodatu vrijednost plaćaju dvije putarine, i to 0,15 maraka po litru i 0,25 maraka po litru ako se gas koristi kao pogonsko gorivo.

Izvor: Nezavisne novine