Разумљиво, имајући у виду прилично ниске цене плодног пољопривредног земљишта, од једне до две куне (1 куна око 25 фенинга) по метру квадратном, пише Слободна Далмација.

Сем јефтиног земљишта, ту су и куће за адаптацију које се могу пронаћи већ од двадесетак хиљада евра, а појачаном интересу пресудио је страх од короне, који је људе навео да инвестирају у земљу, у производњу своје хране.

Јагма за пољопривредним земљиштем

Према писању овог медија, нису само Далматинци у игри, у последње време у Лику беже и Загрепчани, којима је разорни земљотрес унео додатни страх. Већ за стотинак хиљада куна брзопотезно постају власници прелепих кућа на потезу од Госпића до Карлобага, с плодном земљом и шумом надомак руке.

"Мислим да сам једини човек на свету који жели да корона лудује још макар пет година. Јер од када је дошла, бизнис у мојој агенцији за некретнине, јединој преосталој у Лици, се заковитлао. Већ неких шест до седам година бележим појачани интерес Далматинаца за куповином некретнина или земљишта на подручју од Оточца до Госпића, дословно у читавој Лици. Али, у последњих неколико "корона-месеци" само у мојој агенцији финиширали смо осамдесетак купопродаја. Далматинци масовно купују пољопривредна земљишта, привлачи их ниска цена, а у игри су све локације. Ако бих правио поређење, пољопривредно земљиште чак боље иде од кућа и имања", каже Иван Бижановић, власник агенције "Лика некретнине".

Као што на обали први ред до мора има највишу цену, а најтеже га је и пронаћи, тако и у Лици први ред до реке има бољи статус. Уз реку Гацку таквих локалитета више и нема, а ако се који нађе у продаји, нестане у трен ока. Но, и у њеној близини цена није енормна као уз море, овде се већ за 20 до 35 евра по метру квадратном може наћи одлична локација. Грађевинском се земљишту цена креће од пет до 25 евра, што је заправо обећавајуће, у крајњем случају претвара се у дугорочну инвестицију. Она која ће се једном, када престане забрана продаје земље странцима, моћи понудити за знатно вишу цену.

"Куповина земљишта у Лици се заправо показује као улагање у будућност и то су препознали бројни новопечени власници. Многи се потенцијално можда и надају да ће имање које су купили за неких 20 до 70 хиљада евра моћи једном продати за више. Далматинци преферирају стара сеоска имања с великом количином земље, дотрајалим кућама које потом уређују у свом стилу. Воле камене куће с великим блоковима, подсећају их на обалну традиционалну градњу. И често у доњем делу праве конобе, изнад њих дневне боравке, а на горњем спрату су спаваће собе. И воле у куће да стављају дрвене греде", објашњава Иван.

Далматинци, нови лички домаћини

Он додаје да су му чести клијенти материјално осигурани људи средњих година.

Куће које је држава обновила после рата продавале су се за 25 до 55 хиљада евра и плануле су још пре неколико година. Покуповали су их махом Далматинци, нови лички домаћини који су се распростирали на подручју од Смиљана, Личког Церја, Госпића, на средњем Велебиту, око Оточца, Бриња… Заправо је то подручје целе Личко-сењске жупаније. Интереса за таквим објектима има и даље, али нема их више у понуди. А што је занимљиво, нови лички станари имају огромну вољу за пољопривредним радовима.

"И то је новитет, људи су почели да мисле својом главом, почели су да обрађују земљу, саде, узгајају, мисле на себе. Једна универзитетска професорка из Загреба, агроном по струци, рекла ми је шта ће њој стан на десетом спрату солитера када због короне не може нормално да се креће. Овде је добила врт, њиву, сади, има производњу за породицу. Средила је стару кућу, дивно ју је обновила и када јој дође време за посао, седне за лаптоп и ради. Корона је доста промена донела у наше животе. Што се мене тиче, нека само траје и даље", закључује Иван Бижановић.

Извор: Спутњик.рс