Након четири године и великог броја урађених карти, страница "Картографија" достигла је и до 35 хиљада пратилаца.

Карте које Душан ради и објављује баве се разним темама, од топонима српске епике, пописа становништва на просторима Србије, БиХ, Хрватске до територијалне распрострањености српских слава.

Шта Википедије на европским језицима кажу у првом параграфу о пореклу и националности Иве Андрића?

Пратећи актуелна дешавања у свијету али и на Балкану, Душан се својим радом бори против културолошких проблема и на прво мјесто ставља чињенице.

ФРОНТАЛ: Како се студент Правног факултета заинтересовао за картографију? 

ДАЧИЋ: Захвалио бих се прво Вама на интересовању и идеји за интервју. Интересовање ка мапирању, географији и картама је доста старије од правничког позива који сам одабрао а па се поставља питање:  ''Како се Картограф заинтересовао за право''. Интересовање сеже до најранијег детињства, па сам тако чак и научио да читам из илустроване књиге ''С децом око света''.

Често ме људи питају, како нисам одабрао нешто друго за студирање поред овако запаженог интересовања ка другим стварима, али ја овде не видим никакав сукоб већ чак сличност између права и мапирања. Покушао сам да ''помирим'' та два интересовања извлачећи паралеле између њих. Једна од тих паралела је што су у мапирању, као и у праву, битни детаљи и ситнице а грешке су врло приметне и прецизност је неопходна. Такође, мапирање се од других уметности на платну разликује по томе што је ограниченост већа од ''квадрата''. Она се своди на ужи простор унутар њега, оивичење границама (држава/области и слично) па своју способност и маштовитост морате да изразите унутар мањег маневарског простора- ту је сличност са правничим умећем изналажења маштовитих и повољних решења у скученим законским оквирима.

Резултати првог пасуса Википедије на разним европским језицима на тему порекла и националности Николе Тесле.

ФРОНТАЛ: Како је настала идеја да урађене карте постављате на друштвене мреже?

ДАЧИЋ: Своје карте не поистовећујем са страницом на којој их објављујем. Те карте постоје па постоје, невезано за то где ће бити објављене. Сигурно да хумор који гајимо на страници и начин комуницирања дају посебан шмек свему томе, али, данас је тај начин комуникације на Фејсбук страници, сутра ће бити негде другде. Идеју за саму страницу добио сам схвативши да тако нешто стварно фали ''српском Интернету''. Након тога питање је било- ко, ако не ја? 

Нисам очекивао да ће ме запратити неки посебан број људи, али ето, након скоро четири године рада, то је највећа Фејсбук страница картографског садржаја на Балкану а и шире.

ФРОНТАЛ: Како долазите до идеје за карте?

ДАЧИЋ: Једноставно имам идеје и у стању сам да их пребацим ''на парче папира''. Већи део урађеног је заиста идејно мој, али доста предлога добијам и од пратилаца и пријатеља. Па чак и ако не урадим то што ми предложе, сам предлог ме одведе у неком сличном правцу размишљања и нека тема се пронађе.

ФРОНТАЛ: Да ли можете да нас проведете кроз процес рада, којим програмима се служите и колико траје израда једне карте?

ДАЧИЋ: Процес рада је врло спор и било би вам вероватно досадно да гледате са стране. За мене је то луд провод јер уживам у процесу преношења својих мисли у реалност и срећан сам када баш оно како сам замислио изглед- успем и да остварим. У стању сам да седим 10 сати без паузе и радим. Али, често имам и грижу савест након тога због других обавеза које имам (првенствено на факултету), па се трудим да држим неку равнотежу у животу између ствари које волим да радим и оних које волим и МОРАМ. Мислим да успевам у томе. Израда карте зависи од теме и нема правила. Може да буде између 5 минута и месец дана рада.

ФРОНТАЛ: Која је до сада карта била најзахтјевнија, а на коју сте поносни?

ДАЧИЋ:  Као великом љубитељу епске поезије, најдража ми је карта топонима у српским епским песмама којом сам хтео на неки свој начин да обогатим тај аспект српске културе. Међутим, то није најтежа карта коју сам (у)радио. Већ дуже време правим карту географских области српског народа, до најситнијих детаља и још увек јој се не назире крај. Разлога за то има много, али о томе неком другом приликом.

Карта топонима српске епике, подељене по циклусима.

ФРОНТАЛ: Коју поруку својим радом шаљете свима који прате Ваш рад, али и онима који још увијек нису упознати са "Картографијом"?

ДАЧИЋ: У Републици Српској, постоје проблеми у културолошком ''рату'', док ми у Србији имамо мало другачији културолошки проблем. То је да нам се потура и већ дуже време траје индоктринација да све што је национално, патриотско, народно, све што има призвук родољубивог се остракизује и свакоме ко се дрзне на такав начин иступања -намећу му се разни епитети који су за мене и један број људи неприхватљиви. Мој начин борбе против тога је кроз уметност којом се бавим. На модеран начин обрадити и створити позитивну, нову вредност. Тако браним оно у шта верујем и одговарам на начин који ''они'' највише мрзе јер се не уклапа у њихов постављен наратив. Зато изузетно ценим и друге уметнике који раде, можда не из истих разлога, али свакако стварају на сличан начин, било да је у питању сликарство, музика или нешто треће. Бар ја то тако видим. Падају ми одмах на памет  академски сликари Немања Окиљевић и Милица Цветић, као и многи админи српских мим страница који на специфичан начин већ дуги низ година представљају једну субкултуру револта таквом стању у јавности.

Аутор: А.Г.